СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ
8. …И КОЈИ СЕ ВАЗНЕСАО НА НЕБЕСА И КОЈИ СЕДИ С ДЕСНЕ СТРАНЕ ОЦА
Најчуднији Посетилац посетио је земљу и вратио се. И остало је чуђење о Њему. И то чуђење распострло се по свој планети земаљској. И неколико стотина људских нараштаја кроз деветнаест пуних столећа говорили су о том Посетиоцу више него и о коме другом у свету. Највеће је чудо, што су сви ти нараштаји говорили о Њему не само као о негдашњем Посетиоцу него и као о Савременику. И дан-данас о Њему се говори у нашем нараштају као о негдашњем Посетиоцу и као Савременику. Вазда Негдашњи и вазда Савремени! То је непоновљено чудо у историји рода људског. Личност тога Посетиоца је изузетна, несравњива ни с ким, необјашњива ничим на земљи. Многи се у чуђењу питају: ко је Он? Ми Га знамо и не знамо. И гледамо Га издалека и гледамо Га изблиза. Његов дах је међу нама, Његова власт је над нама. Име Његово доноси нам наду, утеху и радост. Ко је Он?
То је Цар небескога царства, прерушен у човека, у правога човека – тај необични Посетилац земље. Као што је васксење из гроба приличило Његовој моћи, тако је и вазнесење на небо одговарало величанству Његовом. Изиђох од оца, рекао је Он сам о себи, и дођох на свијет; и опет остављам свијет и идем к оцу (Јов. 16, 28). Шта је јасније од тога?
Шта је јасније од тога, да кад је син испунио вољу очеву хита натраг оцу своме? Није ли природно за цара кад победио у рату да се враћа у царство своје? И за сејача кад је посејао њиву своју да одлази дому? И за учитеља кад је исказао науку своју да се повлачи у стан свој? И за пастира кад је нашао изгубљену овцу да се упућује одакле је пошао? И за свештеника кад је освештао дом неки да се окреће обратно? И за радника кад је свршио посао свој да иде на одмор? А Господ Христос је сишао у свет и као Син, и као Цар, и као Сејач, и као Учитељ, и као Пастир, и као Свештеник, и као Радник. Свршивши дело Своје, мисију Своју у овоме свету, природно Је и разумљиво, да се вратио у вечно царство на небесима, из кога се и спустио међу људе.
Улазак победоносног Господа на небеса био је исто онако чудесан као и Његов силазак са небеса! Чудесно рођен од Свете Деве и Божје силе Он се чудесно и вазнесао на небеса силом божанском пред лицем Свете Матере и ученика Својих. Вазнесење Негово је и словесно и посведочено. Словесно је оно по ВИШЊОЈ словесности небеској; посведочено од очевидаца који су драговољно примили страдање за сведочанство своје.
Много је сведока – ко ће их све изређати? Свети апостол и јеванђелист Марко пише о вазнесењу Господа: А Господ пошто им изговори узе се на небо и сједе Богу с десне стране (Мар. 16, 19). Опширније описује тај величанствени догађај свети Лука, лекар, говорећи: И ово рекавши видјеше они гдје се подиже и узе га облак из очију њиховијех. И кад гледаху за њим гдје иде на небо, гле, два човјека стадоше пред њима у бијелијем хаљинама, који и рекоше: Људи Галилејци! што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видјесте да иде на небо (Дела ап. 1, 9-11; в. Лк. 24, 52). При овом догађају видимо ангеле Божје као и при Спаситељевом зачећу и рођењу, као у време Његовог поста после крштења, као и у време страдања у врту Гетсиманском, и као при Његовом славном васкрсењу. ВОЈНИЦИ небески вазда су близу свога Цара, и бивају јавно виђени од људи када то Цар нађе за корисно.
Још стари Псалмист пророчки је говорио: Отворите се врата вјечна, да уђе цар славе. Ко је тај цар славе? Господ моћан и силан у борби, Господ над војскама, то је цар славе (Пс. 23, 7-). На другом месту опет вели: Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране (Пс. 109, 1). И сам Господ, сведок над сведоцима, прорекао је Своје уздигнуће на небо и славу Своју будућу. И то је прорекао у часу Свога највећега понижења, када га у двору првосвештеничком Јевреји пљуваху и шамараху – прорекао је овим светим речима: Али ја вам кажем: одселе ћете видјети сина човјечијега гдје сједи с десне стране силе Божије (Мат. 26, 64; Лк. 22, 69). Какво сведочанство потребују људи мимо Његовога? На устима Месије вашег не нађе се лаж ни о ономе што је рекао о прошлости ни о ономе што је прорекао о будућности.
Но ево још сведочанстава, потврђених крвљу сведока. Да се још боље нахране душе ваше истином. Свети апостол Петар сведочи о Христу, да је с десне стране Богу отишавши на небо, и слушају га анђели, власти и силе (I Пет. 3, 22). Свети апостол Павле уздигнувши се до трећег неба и сагледавши чудеса небеског света сведочи, да Отац посади Сина свога себи с десне стране на небесима над свијем поглаварствима и властима и силама и господствима и над свакијем именом што се може назвати не само на овоме свијету него и на ономе што иде, и све покори под ноге његове (Еф. 1, 20-22; в. Јевр. 12, 2; Колош. 3, 1). Лични сведок тога јесте и свети Стефан архиђакон, првомученик. А Стефан пун Духа Светога погледа на небо и видје славу Божију и Исуса гдје стоји с десне стране Богу, и рече: ево видим небеса отворена и сина човечијега гдје стоји с десне стране Богу (Дела ап. 7, 55 -). И свети Андреј Цариградски видео је Господа у слави на небесима. Тако и многи други светитељи, нарочито мученици, којима се Господ јави, да би им муке учинио подношљивим.
И тако Месија и Спаситељ ваш, једини и јединствени, узнео се на небеса, одакле се спустио као Посетилац. Узнео се у првобитно царство своје, вечно и бесмртно, у коме је Он приготовио место за следбенике своје из другог царства свога, из цркве своје на земљи.
С тога, образовани, није ваше да чекате другога месију, који ће вам тобож засновати царство земаљско и царовати на земљи. Оваквога месију чекају неверни, необразовани, који су помрачили образ Божји у себи. Не знају они, јадници, да такав месија није прави но лажни. Јер ма колико да је велико и дуготрајно царство земаљско, мора му крај доћи, као свему временом и земаљском. А са крајем долази жалост и очајање.
Зар може такво царовање задовољити душе ваше и умирити срца ваша? Зар може такав месија бити по жељи срца вашега? Прави Месија, једини, истинити, рекао је: Царство моје није од овога свијета (Јов. 19, 36). Прави и истинити Месија јесте узвишенији од свих и чудеснији од свих представа људских; уз то и краснији и лепши од свих жеља. Царство Његово је изнад времена, изнад промена и пролазности – царство вечно, бескрајно, бесмртно.
Такав Месија само је један, Господ наш Исус Христос, Син Божји Јединородни, Цар и Посетилац, рођени на земљи од пречисте Деве Марије, нас ради распет у време Понтијског Пилата, пострадали, погребени, васкрсли, и узнесени на небеса, где у слави седи с десне стране Бога Оца.
Ово је вера светитеља, вера оних који су победили себе и узнели ум и срце к небесима светлим. Помоћу ове вере они су и победили ниже биће своје, и узнели ум и срце к небесима, и посветили се. Они су плод ове вере, најздравији плод, што је земља видела. Ову веру не могу примити раскалашни, чији се ум и срце вуче по прашини. Они који сами себе зауздавају, и вежбају, стешњавају, они расту у висину до небеса. Они којима је слатка молитва, радују се овој вери. Они који чине милостињу и опраштају, радују се овој вери. Они који чине милостињу и опраштају спотакнутим, веселе се овом вером. Они непрестано мисле о Суду Страшном, зато им Суд неће бити страшан. Децом Божјом они ће бити назвати, децом Царевом. И цароваће вечно уз вазнесеног Господа. И огрејаће се на огњишту вечне љубави, вечног родитељства Божјег.
Није ли ово и ваша вера, христоносци, и вера најсветијих предака ваших? Нека она буде и вера деце ваше с колена на колено. Ово је вера непостидна, православна, спасоносна, дубока до дна гроба, висока до врха небеса. Ово је вера васкрслих и узнесених душа. Она проповеда покајање и очишћење. Њу прихватају и држе истински образовани људи, они који носе образ Божји у себи. Они ће у Дан Суда, када узасуди вазнесени Господ, бити помиловани и названи благословеним.
Вазнесење. Благослов. Мир.
***
SVETI NIKOLAJ ŽIČKI
8. …I KOJI SE VAZNESAO NA NEBESA I KOJI SEDI S DESNE STRANE OCA
Najčudniji Posetilac posetio je zemlju i vratio se. I ostalo je čuđenje o Njemu. I to čuđenje raspostrlo se po svoj planeti zemaljskoj. I nekoliko stotina ljudskih naraštaja kroz devetnaest punih stoleća govorili su o tom Posetiocu više nego i o kome drugom u svetu. Najveće je čudo, što su svi ti naraštaji govorili o Njemu ne samo kao o negdašnjem Posetiocu nego i kao o Savremeniku. I dan-danas o Njemu se govori u našem naraštaju kao o negdašnjem Posetiocu i kao Savremeniku. Vazda Negdašnji i vazda Savremeni! To je neponovljeno čudo u istoriji roda ljudskog. Ličnost toga Posetioca je izuzetna, nesravnjiva ni s kim, neobjašnjiva ničim na zemlji. Mnogi se u čuđenju pitaju: ko je On? Mi Ga znamo i ne znamo. I gledamo Ga izdaleka i gledamo Ga izbliza. Njegov dah je među nama, Njegova vlast je nad nama. Ime Njegovo donosi nam nadu, utehu i radost. Ko je On?
To je Car nebeskoga carstva, prerušen u čoveka, u pravoga čoveka – taj neobični Posetilac zemlje. Kao što je vasksenje iz groba priličilo Njegovoj moći, tako je i vaznesenje na nebo odgovaralo veličanstvu Njegovom. Iziđoh od oca, rekao je On sam o sebi, i dođoh na svijet; i opet ostavljam svijet i idem k ocu (Jov. 16, 28). Šta je jasnije od toga?
Šta je jasnije od toga, da kad je sin ispunio volju očevu hita natrag ocu svome? Nije li prirodno za cara kad pobedio u ratu da se vraća u carstvo svoje? I za sejača kad je posejao njivu svoju da odlazi domu? I za učitelja kad je iskazao nauku svoju da se povlači u stan svoj? I za pastira kad je našao izgubljenu ovcu da se upućuje odakle je pošao? I za sveštenika kad je osveštao dom neki da se okreće obratno? I za radnika kad je svršio posao svoj da ide na odmor? A Gospod Hristos je sišao u svet i kao Sin, i kao Car, i kao Sejač, i kao Učitelj, i kao Pastir, i kao Sveštenik, i kao Radnik. Svršivši delo Svoje, misiju Svoju u ovome svetu, prirodno Je i razumljivo, da se vratio u večno carstvo na nebesima, iz koga se i spustio među ljude.
Ulazak pobedonosnog Gospoda na nebesa bio je isto onako čudesan kao i Njegov silazak sa nebesa! Čudesno rođen od Svete Deve i Božje sile On se čudesno i vaznesao na nebesa silom božanskom pred licem Svete Matere i učenika Svojih. Vaznesenje Negovo je i slovesno i posvedočeno. Slovesno je ono po VIŠNJOJ slovesnosti nebeskoj; posvedočeno od očevidaca koji su dragovoljno primili stradanje za svedočanstvo svoje.
Mnogo je svedoka – ko će ih sve izređati? Sveti apostol i jevanđelist Marko piše o vaznesenju Gospoda: A Gospod pošto im izgovori uze se na nebo i sjede Bogu s desne strane (Mar. 16, 19). Opširnije opisuje taj veličanstveni događaj sveti Luka, lekar, govoreći: I ovo rekavši vidješe oni gdje se podiže i uze ga oblak iz očiju njihovijeh. I kad gledahu za njim gdje ide na nebo, gle, dva čovjeka stadoše pred njima u bijelijem haljinama, koji i rekoše: Ljudi Galilejci! što stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako će doći kao što vidjeste da ide na nebo (Dela ap. 1, 9-11; v. Lk. 24, 52). Pri ovom događaju vidimo angele Božje kao i pri Spasiteljevom začeću i rođenju, kao u vreme Njegovog posta posle krštenja, kao i u vreme stradanja u vrtu Getsimanskom, i kao pri Njegovom slavnom vaskrsenju. VOJNICI nebeski vazda su blizu svoga Cara, i bivaju javno viđeni od ljudi kada to Car nađe za korisno.
Još stari Psalmist proročki je govorio: Otvorite se vrata vječna, da uđe car slave. Ko je taj car slave? Gospod moćan i silan u borbi, Gospod nad vojskama, to je car slave (Ps. 23, 7-). Na drugom mestu opet veli: Reče Gospod Gospodu mojemu: sjedi meni s desne strane (Ps. 109, 1). I sam Gospod, svedok nad svedocima, prorekao je Svoje uzdignuće na nebo i slavu Svoju buduću. I to je prorekao u času Svoga najvećega poniženja, kada ga u dvoru prvosvešteničkom Jevreji pljuvahu i šamarahu – prorekao je ovim svetim rečima: Ali ja vam kažem: odsele ćete vidjeti sina čovječijega gdje sjedi s desne strane sile Božije (Mat. 26, 64; Lk. 22, 69). Kakvo svedočanstvo potrebuju ljudi mimo Njegovoga? Na ustima Mesije vašeg ne nađe se laž ni o onome što je rekao o prošlosti ni o onome što je prorekao o budućnosti.
No evo još svedočanstava, potvrđenih krvlju svedoka. Da se još bolje nahrane duše vaše istinom. Sveti apostol Petar svedoči o Hristu, da je s desne strane Bogu otišavši na nebo, i slušaju ga anđeli, vlasti i sile (I Pet. 3, 22). Sveti apostol Pavle uzdignuvši se do trećeg neba i sagledavši čudesa nebeskog sveta svedoči, da Otac posadi Sina svoga sebi s desne strane na nebesima nad svijem poglavarstvima i vlastima i silama i gospodstvima i nad svakijem imenom što se može nazvati ne samo na ovome svijetu nego i na onome što ide, i sve pokori pod noge njegove (Ef. 1, 20-22; v. Jevr. 12, 2; Kološ. 3, 1). Lični svedok toga jeste i sveti Stefan arhiđakon, prvomučenik. A Stefan pun Duha Svetoga pogleda na nebo i vidje slavu Božiju i Isusa gdje stoji s desne strane Bogu, i reče: evo vidim nebesa otvorena i sina čovečijega gdje stoji s desne strane Bogu (Dela ap. 7, 55 -). I sveti Andrej Carigradski video je Gospoda u slavi na nebesima. Tako i mnogi drugi svetitelji, naročito mučenici, kojima se Gospod javi, da bi im muke učinio podnošljivim.
I tako Mesija i Spasitelj vaš, jedini i jedinstveni, uzneo se na nebesa, odakle se spustio kao Posetilac. Uzneo se u prvobitno carstvo svoje, večno i besmrtno, u kome je On prigotovio mesto za sledbenike svoje iz drugog carstva svoga, iz crkve svoje na zemlji.
S toga, obrazovani, nije vaše da čekate drugoga mesiju, koji će vam tobož zasnovati carstvo zemaljsko i carovati na zemlji. Ovakvoga mesiju čekaju neverni, neobrazovani, koji su pomračili obraz Božji u sebi. Ne znaju oni, jadnici, da takav mesija nije pravi no lažni. Jer ma koliko da je veliko i dugotrajno carstvo zemaljsko, mora mu kraj doći, kao svemu vremenom i zemaljskom. A sa krajem dolazi žalost i očajanje.
Zar može takvo carovanje zadovoljiti duše vaše i umiriti srca vaša? Zar može takav mesija biti po želji srca vašega? Pravi Mesija, jedini, istiniti, rekao je: Carstvo moje nije od ovoga svijeta (Jov. 19, 36). Pravi i istiniti Mesija jeste uzvišeniji od svih i čudesniji od svih predstava ljudskih; uz to i krasniji i lepši od svih želja. Carstvo Njegovo je iznad vremena, iznad promena i prolaznosti – carstvo večno, beskrajno, besmrtno.
Takav Mesija samo je jedan, Gospod naš Isus Hristos, Sin Božji Jedinorodni, Car i Posetilac, rođeni na zemlji od prečiste Deve Marije, nas radi raspet u vreme Pontijskog Pilata, postradali, pogrebeni, vaskrsli, i uzneseni na nebesa, gde u slavi sedi s desne strane Boga Oca.
Ovo je vera svetitelja, vera onih koji su pobedili sebe i uzneli um i srce k nebesima svetlim. Pomoću ove vere oni su i pobedili niže biće svoje, i uzneli um i srce k nebesima, i posvetili se. Oni su plod ove vere, najzdraviji plod, što je zemlja videla. Ovu veru ne mogu primiti raskalašni, čiji se um i srce vuče po prašini. Oni koji sami sebe zauzdavaju, i vežbaju, stešnjavaju, oni rastu u visinu do nebesa. Oni kojima je slatka molitva, raduju se ovoj veri. Oni koji čine milostinju i opraštaju, raduju se ovoj veri. Oni koji čine milostinju i opraštaju spotaknutim, vesele se ovom verom. Oni neprestano misle o Sudu Strašnom, zato im Sud neće biti strašan. Decom Božjom oni će biti nazvati, decom Carevom. I carovaće večno uz vaznesenog Gospoda. I ogrejaće se na ognjištu večne ljubavi, večnog roditeljstva Božjeg.
Nije li ovo i vaša vera, hristonosci, i vera najsvetijih predaka vaših? Neka ona bude i vera dece vaše s kolena na koleno. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna, duboka do dna groba, visoka do vrha nebesa. Ovo je vera vaskrslih i uznesenih duša. Ona propoveda pokajanje i očišćenje. Nju prihvataju i drže istinski obrazovani ljudi, oni koji nose obraz Božji u sebi. Oni će u Dan Suda, kada uzasudi vazneseni Gospod, biti pomilovani i nazvani blagoslovenim.
Vaznesenje. Blagoslov. Mir.