СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ
7. … ВАСКРСЛОГА У ТРЕЋИ ДАН ПО СВЕТОМЕ ПИСМУ
Христос васкрсе, образовани! Земља Му не може нахудити, нити Га гроб задржати. Да васкрсну душе ваше, миљенице Христове! Да засија образ Божји у вама, очишћен од земље и спасен од смртне трулежи! Радујте се и веселите се, јер Месија ваш, Једини и Јединствени, победи смрт, ово страшило свих земнородних!
Чудесно васкрсење Христа Господа из гроба сасвим је у складу са Његовом чудесном појавом у свету. Оно одговара Његовом необичном рођењу од пречисте Девојке, и Његовим свемоћним делима на земљи, и Његовој небеској мудрости и милости, и његовом натчовечанском стрпљењу и достојанству у подношењу неправди и мука, и Његовом божанском праштању са крста убицама Својим. Све је у складу. Све одговара и приличи једно другом. Као што можете по једној капи морске воде познати каквоћу целога мора, тако по једном догађају из живота Христовог можете познати цео карактер Његов. Цео Његов карактер представља једно неземно чудо, састављено органски од безбројних чудеса. Он је свемоћни Месија ваш, о ви образовани, који вас је благословио и са крста, и из гроба, и изван грооа.
Васкрсење је као један драгуљ на низу неземног драгог камења, што представља живот Господа на земљи. Тај драги камен исте красоте, исте драгоцености, исте милине као и остало друго камење на божанском низу Христовоме. Његово васкрсење је сасвим природно с гледишта вечних стварности, које је Он открио свим делима Својим и свом личношћу Својом. Трећег дана у зору свемоћни Господ устао је из мртвих и јавио се жив Својој Светој Матери, женама мироносицама и апостолима (Мат. 28; Мк. 16; Лк. 24; Јов. 20 и 21; I Кор. 15, 6). Потом се Он јављао кроз пуних четрдесет дана ученицима и пријатељима
Својим (Дела ап. 1). Потом се јавио и Своме непријатељу и гонитељу Савлу (Дела ап. 9). Прво се, дакле, јављао Својим пријатељима и следбеницима, као првим члановима цркве Своје свете, да би прво њих утврдио и образовао, а после и непријатељима. А овим последњим јавио се колико да би цркву Своју одбранио, толико да би милост своју показао према непријатељима Својим. Као и с крста. Јер Он „праведне љуби и грешне милује“, и хоће да се сви људи спасу и дођу до познања истине.
Још се васкрсли и живи Господ јављао многобројним мученицима и мученицама за име Његово. Јављао се преподобним људима и светим женама и девицама кроз сву историју Цркве Божје до дана данашњега. Јављао се на јави и у сну, у ратовима и тамницама, украј болесничке постеље и у невољама, у којима људска снага не помаже. Јављао се у избама сиротињским, у сјајним олтарима светим слугама Својим, као и покајаним грешницима у јазбинама греха. Јављао се само тамо где Га је жарка вера и сузна молитва призивала, и где је појава Његова била неопходна. Шта да набрајамо? То Његово живо присуство осећају непрестано истински образовани људи, они који носе образ Божји у себи. Гле, васкрсли и живи Господ изрекао је као последњу реч Своју следбеницима Својим. И ево ја сам с вама у све дане до свршетка вијека. Амин (Мат. 28, 20). Амин. Господе!
По Светоме Писму. Како је писано од надахнутих писаца, и како је проречено од Божјих пророка, онако се и збило. Писано је од пророка: Нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види трухлост (Пс. 15, 10). Па је писано и проречено: Васкрснуће БОГ и расуће се непријатељи Његови (Пс. 68, 1). Но осим многих пророчанстава о васкрсењу Христовом у Старом Завету Светога Писма тај величанствен догађај изражен је симболички и праобразно кроз судбе многих праведника.
Тако судба праведнога Аврама, који је више пута био у смртној опасности од надмоћнијих непријатеља па је ипак изишао жив и победоносан, представља праобраз Христове васкршње победе. Сличан је праобраз и Исака, који је положен био под нож оца свога па ипак спасен. Праобраз је Христова васкрсења и пророк Јона, који је три дана пробавио у утроби китовој, па избачен жиз. Тако и судбе осталих многих праведника као: Мојсеја, Ноја, Јосифа, цара Давида, пророка Илије и пророка Данила, тројице отрока у пећи огњеној, многострадалног Јова, и многих других, који будући под бременом неправди сатанских и људских најзад све победише и до славе дођоше очувавши образ БОЖЈИ у себи неповређен. Зато су Свети Оци НикеЈски и ставили, да је Господ Христос васкрсао из мртвих по Светоме Писму. Јер више убеђује људе догађај, који је унапред проречен, неголи непроречен.
А свети јеванђелисти записали су у јеванђељима како је сам Господ много пута предсказао Своје васкрсење пред ученицима Својим. Управо, кад год је Господ предсказивао страдање Своје и смрт, предсказивао је истовремено и славно васкрсење Своје (Мат. 16, 21; 17, 23; 20, 19; 26, 32; сравни Мк. 8, 31; 9, 931; 10, 34; 14, 28. Лк. 9, 22; 18, 33; Јов. 2, 19-22). И све како је предсказано, онако се и збило. Господ ваш и Искупитељ ваш намучен је био, распет, мртав погребен, но трећи дан славно је васкрсао из мртвих.
Љубав је непобедива, децо царска. Њена је домовина на небесима, њено је царство у вечности, њена сенка на земљи, њено одсуство у паклу. О како је моћна и та сенка! А стварна љубав, она што пламти на огњишту вечног родитељства и вечног синовства Божјега, она коју је Христос донео на земљу – она је свемоћна. Сатана с грешницима глупо се зарадовао над мртвим Месијом. Глупост сатанина Је дошла отуда, што је он потпуно изгубио образ Божји у себи. Где би он знао – где ли се сетио – како је љубав божанска свемоћна? Та моћи њеној нема ни сравњења, ни мере, ни границе. Земља би прсла, да Христос није васкрсао из ње; не би Га могла одржати у себи. То је сила стварне, небеске, вечне љубави. Сила те љубави је неисказана. Силом те пламене љубави Цар небески је и посетио земљу, и издржао сва понижења и мучења, најзад и васкрсао. Силом њеном недузи се лече, демони разгоне, болести исцељују, буре утишавају, сва природа нагони на послушност. Она је сва чудотворна, и где год се јави, ма у ком свету и ма у ком времену, она чудеса твори.
Ово је вера деце Божје, деце царске, која су усиновљена Богу силом љубави Христове. Њу не могу да приме ненависници и злотвори, богомрсци и човекомрсци, који од греха својих плету ланце себи и дају их у руке пакленим духовима. Ово је вера светлих и чистих душа, богољубивих и човекољубивих. Они је примају, и они страдају за њу попут страдања Христова. Љубав им олакшава страдања, и слади горчине. Њихове су очи замагљене за сва обманљива блага овога света, но њихов духовни вид, опран и просветљен сузама, јасно гледа у домовину вечне љубави. Благо њима у Дан Суда, у Страшни дан расплате Божје. Они ће се одржати у тај Дан, и огрејаће се на огњишту вечне љубави.
Није ли ово ваша вера, христоносци, и вера најславнијих предака ваших? Нека она буде и вера деце ваше. Ово је вера непостидна, православна, горка као смрт, но лековита као мелем небески, светла као васкрс. Ваистину, ово је вера великих душа, истински образованих људи, који носе образ Божји у себи. Они ће у Дан Суда васкрслога Месије бити помиловани и назвати благословеним. Победа. Васкрсење. Радост.
***
SVETI NIKOLAJ ŽIČKI
7. … VASKRSLOGA U TREĆI DAN PO SVETOME PISMU
Hristos vaskrse, obrazovani! Zemlja Mu ne može nahuditi, niti Ga grob zadržati. Da vaskrsnu duše vaše, miljenice Hristove! Da zasija obraz Božji u vama, očišćen od zemlje i spasen od smrtne truleži! Radujte se i veselite se, jer Mesija vaš, Jedini i Jedinstveni, pobedi smrt, ovo strašilo svih zemnorodnih!
Čudesno vaskrsenje Hrista Gospoda iz groba sasvim je u skladu sa Njegovom čudesnom pojavom u svetu. Ono odgovara Njegovom neobičnom rođenju od prečiste Devojke, i Njegovim svemoćnim delima na zemlji, i Njegovoj nebeskoj mudrosti i milosti, i njegovom natčovečanskom strpljenju i dostojanstvu u podnošenju nepravdi i muka, i Njegovom božanskom praštanju sa krsta ubicama Svojim. Sve je u skladu. Sve odgovara i priliči jedno drugom. Kao što možete po jednoj kapi morske vode poznati kakvoću celoga mora, tako po jednom događaju iz života Hristovog možete poznati ceo karakter Njegov. Ceo Njegov karakter predstavlja jedno nezemno čudo, sastavljeno organski od bezbrojnih čudesa. On je svemoćni Mesija vaš, o vi obrazovani, koji vas je blagoslovio i sa krsta, i iz groba, i izvan grooa.
Vaskrsenje je kao jedan dragulj na nizu nezemnog dragog kamenja, što predstavlja život Gospoda na zemlji. Taj dragi kamen iste krasote, iste dragocenosti, iste miline kao i ostalo drugo kamenje na božanskom nizu Hristovome. Njegovo vaskrsenje je sasvim prirodno s gledišta večnih stvarnosti, koje je On otkrio svim delima Svojim i svom ličnošću Svojom. Trećeg dana u zoru svemoćni Gospod ustao je iz mrtvih i javio se živ Svojoj Svetoj Materi, ženama mironosicama i apostolima (Mat. 28; Mk. 16; Lk. 24; Jov. 20 i 21; I Kor. 15, 6). Potom se On javljao kroz punih četrdeset dana učenicima i prijateljima
Svojim (Dela ap. 1). Potom se javio i Svome neprijatelju i gonitelju Savlu (Dela ap. 9). Prvo se, dakle, javljao Svojim prijateljima i sledbenicima, kao prvim članovima crkve Svoje svete, da bi prvo njih utvrdio i obrazovao, a posle i neprijateljima. A ovim poslednjim javio se koliko da bi crkvu Svoju odbranio, toliko da bi milost svoju pokazao prema neprijateljima Svojim. Kao i s krsta. Jer On „pravedne ljubi i grešne miluje“, i hoće da se svi ljudi spasu i dođu do poznanja istine.
Još se vaskrsli i živi Gospod javljao mnogobrojnim mučenicima i mučenicama za ime Njegovo. Javljao se prepodobnim ljudima i svetim ženama i devicama kroz svu istoriju Crkve Božje do dana današnjega. Javljao se na javi i u snu, u ratovima i tamnicama, ukraj bolesničke postelje i u nevoljama, u kojima ljudska snaga ne pomaže. Javljao se u izbama sirotinjskim, u sjajnim oltarima svetim slugama Svojim, kao i pokajanim grešnicima u jazbinama greha. Javljao se samo tamo gde Ga je žarka vera i suzna molitva prizivala, i gde je pojava Njegova bila neophodna. Šta da nabrajamo? To Njegovo živo prisustvo osećaju neprestano istinski obrazovani ljudi, oni koji nose obraz Božji u sebi. Gle, vaskrsli i živi Gospod izrekao je kao poslednju reč Svoju sledbenicima Svojim. I evo ja sam s vama u sve dane do svršetka vijeka. Amin (Mat. 28, 20). Amin. Gospode!
Po Svetome Pismu. Kako je pisano od nadahnutih pisaca, i kako je prorečeno od Božjih proroka, onako se i zbilo. Pisano je od proroka: Nećeš ostaviti duše moje u paklu, niti ćeš dati da svetac tvoj vidi truhlost (Ps. 15, 10). Pa je pisano i prorečeno: Vaskrsnuće BOG i rasuće se neprijatelji Njegovi (Ps. 68, 1). No osim mnogih proročanstava o vaskrsenju Hristovom u Starom Zavetu Svetoga Pisma taj veličanstven događaj izražen je simbolički i praobrazno kroz sudbe mnogih pravednika.
Tako sudba pravednoga Avrama, koji je više puta bio u smrtnoj opasnosti od nadmoćnijih neprijatelja pa je ipak izišao živ i pobedonosan, predstavlja praobraz Hristove vaskršnje pobede. Sličan je praobraz i Isaka, koji je položen bio pod nož oca svoga pa ipak spasen. Praobraz je Hristova vaskrsenja i prorok Jona, koji je tri dana probavio u utrobi kitovoj, pa izbačen žiz. Tako i sudbe ostalih mnogih pravednika kao: Mojseja, Noja, Josifa, cara Davida, proroka Ilije i proroka Danila, trojice otroka u peći ognjenoj, mnogostradalnog Jova, i mnogih drugih, koji budući pod bremenom nepravdi satanskih i ljudskih najzad sve pobediše i do slave dođoše očuvavši obraz BOŽJI u sebi nepovređen. Zato su Sveti Oci NikeJski i stavili, da je Gospod Hristos vaskrsao iz mrtvih po Svetome Pismu. Jer više ubeđuje ljude događaj, koji je unapred prorečen, negoli neprorečen.
A sveti jevanđelisti zapisali su u jevanđeljima kako je sam Gospod mnogo puta predskazao Svoje vaskrsenje pred učenicima Svojim. Upravo, kad god je Gospod predskazivao stradanje Svoje i smrt, predskazivao je istovremeno i slavno vaskrsenje Svoje (Mat. 16, 21; 17, 23; 20, 19; 26, 32; sravni Mk. 8, 31; 9, 931; 10, 34; 14, 28. Lk. 9, 22; 18, 33; Jov. 2, 19-22). I sve kako je predskazano, onako se i zbilo. Gospod vaš i Iskupitelj vaš namučen je bio, raspet, mrtav pogreben, no treći dan slavno je vaskrsao iz mrtvih.
Ljubav je nepobediva, deco carska. Njena je domovina na nebesima, njeno je carstvo u večnosti, njena senka na zemlji, njeno odsustvo u paklu. O kako je moćna i ta senka! A stvarna ljubav, ona što plamti na ognjištu večnog roditeljstva i večnog sinovstva Božjega, ona koju je Hristos doneo na zemlju – ona je svemoćna. Satana s grešnicima glupo se zaradovao nad mrtvim Mesijom. Glupost satanina Je došla otuda, što je on potpuno izgubio obraz Božji u sebi. Gde bi on znao – gde li se setio – kako je ljubav božanska svemoćna? Ta moći njenoj nema ni sravnjenja, ni mere, ni granice. Zemlja bi prsla, da Hristos nije vaskrsao iz nje; ne bi Ga mogla održati u sebi. To je sila stvarne, nebeske, večne ljubavi. Sila te ljubavi je neiskazana. Silom te plamene ljubavi Car nebeski je i posetio zemlju, i izdržao sva poniženja i mučenja, najzad i vaskrsao. Silom njenom neduzi se leče, demoni razgone, bolesti isceljuju, bure utišavaju, sva priroda nagoni na poslušnost. Ona je sva čudotvorna, i gde god se javi, ma u kom svetu i ma u kom vremenu, ona čudesa tvori.
Ovo je vera dece Božje, dece carske, koja su usinovljena Bogu silom ljubavi Hristove. Nju ne mogu da prime nenavisnici i zlotvori, bogomrsci i čovekomrsci, koji od greha svojih pletu lance sebi i daju ih u ruke paklenim duhovima. Ovo je vera svetlih i čistih duša, bogoljubivih i čovekoljubivih. Oni je primaju, i oni stradaju za nju poput stradanja Hristova. Ljubav im olakšava stradanja, i sladi gorčine. Njihove su oči zamagljene za sva obmanljiva blaga ovoga sveta, no njihov duhovni vid, opran i prosvetljen suzama, jasno gleda u domovinu večne ljubavi. Blago njima u Dan Suda, u Strašni dan rasplate Božje. Oni će se održati u taj Dan, i ogrejaće se na ognjištu večne ljubavi.
Nije li ovo vaša vera, hristonosci, i vera najslavnijih predaka vaših? Neka ona bude i vera dece vaše. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, gorka kao smrt, no lekovita kao melem nebeski, svetla kao vaskrs. Vaistinu, ovo je vera velikih duša, istinski obrazovanih ljudi, koji nose obraz Božji u sebi. Oni će u Dan Suda vaskrsloga Mesije biti pomilovani i nazvati blagoslovenim.
Pobeda. Vaskrsenje. Radost.