СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ
5. …КОЈИ ЈЕ РАДИ НАС ЉУДИ И НАШЕГА РАДИ СПАСЕЊА СИШАО С НЕБА И ВАПЛОТИО СЕ ОД ДУХА СВЕТОГА И МАРИЈЕ ДЕВЕ, И ЧОВЕК ПОСТАО
Као кад се мајка приклони и наднесе над уплакано чедо у колевци, тако изгледа спуштање Створитеља људи у ову долину плача. Чудесном постојању Сина Божјег у вечности приличи и чудесни начин Његовог силаска у овај свет времени и видљиви. Циљ Његовог силаска јесмо ми људи и наше спасење, а начин – рођење од Духа Светога и Деве Марије. Ко то каже? Ако то кажемо ми људи, може се посумњати. Али је то рекао сам Он, у кога не може посумњати нико ко образ Божји носи у себи.
Сам Он. Истинити, рекао је за Себе, да је дошао да служи и оа живот свој у откуп за многе (Мат. 20, 29). Да служи, наравно, људима и да Себе у откуп за људе. То је циљ Његовог силаска. А начин Његовог силаска објавио је не човек – ко би му веровао? него архангел Божји. Архангел Божји Гаврил објавио је Марији Деви у Назарету: Ево затрудњећеш и родићеш сина и надјени му име Исус. На питање Маријино: Како ће то бити кад ја не знам за мужа, архангел Божји одговори: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се син Божји. Пита ли неко од вас у чуђењу: како је то могуће, одговориће му благовесник Божји, као што је одговорио и Пресветој Деви говорећи: У Бога је све могуће што рече (Лук. 1, 28-37). Место питања и запиткивања овде више приличи ћутање и радовање; ћутање због узвишене тајне, и радовање због свемогуће силе Творца и Бога нашега.
Син Божји и Син Девин – Рођени на небесима и на земљи. Постојећи у вечности и у времену. То је Месија ваш, образовани, и Спаситељ ваш. Рођен у вечности од Оца без матере. Рођен у времену од Матере без оца.
Ко жели ово да потпуно разуме, нека нам каже, да ли је разумео зрно песка под ногама; или један лист на дрвету; или звезда на своду небеском? Да ли је разумео ма и најситнију твар Божју, коју гази, или коју гледа, или коју додирује? Да ли је разум људски, који ево хиљаде и хиљаде година испитује, бројећи, мерећи, сравњујући, описујући – да ли је до краја схватио једно једино дело Божје у овоме свету?
Чудесан је овај свет: сав дише чудом. Тајанствен је овај свет: сав је окађен страшном и узвишеном тајном. Колико ли је чудеснији Створитељ овога света? У свакој тачки, где се додирује вечност са временом, небо са земљом, светлост се велика јавља. И светлост је оно што вам је неразумљиво, а не тама. Света Дева у Назарету била је та благословена тачка, где се додирнула вечност са временом, небо са земљом. И од тог додира, произашла је светлост велика, која је гранула над целим светом. То је светлост што вам је неразумљиво, благословени, а не тама.
Испитујте, благословени, са смерношћу и страхом, испитује разумом све оно што је Бог створио, а верујте оно што је Он о Себи и Своме великом бићу открио. Вјером ходимо а не гледањем (II Кор. 5, 7). Зар је Бог човек, да Његово родитељство и рођење бива као родитељство и рођење човеково? Човечје родитељство и рођење само је символ, само сен и бледа слика Божјег родитељства и рођења. Нама није откривено, нити ми стога можемо знати, какво је дејство Духа Светога при вечном рађању Сина Божјега. Шта помаже испитивање тамо где Бог ћути и не јавља? Али нам је Богом откривено преко архангела Гаврила нешто о дејству Духа Светога при временом рођењу Сина Божјега. И то што је Свевишњи изволео открити преко бестелесног весника Свога, то једино и знамо. Знамо, наиме, да је Дух Свети сишао на Марију Деву у Назарету, и да је њу осенила сила Највишега. Тако се додирнула вечност са временом, небо са земљом, духовно са телесним, и јавила се Светлост велика, која обасјава свет и вас у свету. На тај начин Света Дева је зачела у телу своме, и дала тело Ономе, који је благоизволео бити Месија и Спаситељ, и као човек јавити се међу људима.
… и човеком постао. Зашто су Свети Оци Никејски ставили и ову реч, кад су већ раније рекли: и ваплотио се? Зар није ова реч била довољна, и довољно јасна? Ваплотио се, утеловио се, јавио се у телу – зар то није довољно? Никако. Многа су и разна су тела у васиони. Бог се јављао Израиљцима у древна времена у виду огњеног стуба и облика. Дух Свети јавио се на Јордану у виду голуба. Потребно је било изрично рећи, у каквом се телу Син Божји јавио свету. Он се јавио у телу човечјем. Не у виду човека, слично Духу у виду голуба – да не буде! – него као прави телесни човек. Као прави истински човек Он се јавио а не као привидан човек. Зато су речене обе речи: Који се ваплотио и човек постао.
Он нам је учинио част, највећу која се може учинити, када је као Човекољубац спустио се мећу нас као један од нас. Из вечне славе и радости и красоте сишао је у нашу долину беславља, туге и ругобе, ради нас људи и ради нашега спасења.
Као што цар шаље своје веснике једноме граду и најављује долазак свој, тако је и Цар небески, који се хтео из човекољубља на земљи јавити, шиљао веснике Своје роду људском и најављивао долазак Свој. Најзад Он је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи (Филиб. 2, 7). И све то понижење Он је драговољно узео на Себе – ради нас људи и ради нашега спасења.
Ова вера понућена је од Бога свима људима и свима коленима на земљи. Но њу не могу примити нечисти, док год се не покају и не очисте од неправде, охолости и немилости. Како би је могли и примити они који покварише образ Божји у себи? Глас небески не налази одјека на искиданим. жицама душа њихових. Кад Цар небески Својом руком сасвим тргне завесу тајни, и појави се на облацима од ангела, да суди – тешко ће бити, о како ће тешко и страшно бити тада злобним неверницима! А душама чистим и девственим благо и благо! по хиљаду пута благо онима, који се благовремено очистише од злоба својих и примише и одржаше веру Божју у себи – небесно миро у чистим срцима и праведним душама својим. Од лица свете и пречисте Девојке, Богородице, неће се постидети на небесима, а од Сина њеног примиће благослов и живот вечни. Ово је ваша вера, христоносци, вера чистих и девствених предака ваших. Нека она буде и вера деце ваше, с колена на колено, до краја. Ово је вера непостидна, православна, вера светлости, истине и утехе. Ово је вера највећих, најбољих, најплеменитијих у роду вашем, и у сваком роду и роду. Ваистину, ово је вера истински образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. Они ће на Суду бити названи благословеним. Благовесник. Богородица. Човекољубац
___
SVETI NIKOLAJ ŽIČKI
5. …KOJI JE RADI NAS LJUDI I NAŠEGA RADI SPASENJA SIŠAO S NEBA I VAPLOTIO SE OD DUHA SVETOGA I MARIJE DEVE, I ČOVEK POSTAO
Kao kad se majka prikloni i nadnese nad uplakano čedo u kolevci, tako izgleda spuštanje Stvoritelja ljudi u ovu dolinu plača. Čudesnom postojanju Sina Božjeg u večnosti priliči i čudesni način Njegovog silaska u ovaj svet vremeni i vidljivi. Cilj Njegovog silaska jesmo mi ljudi i naše spasenje, a način – rođenje od Duha Svetoga i Deve Marije. Ko to kaže? Ako to kažemo mi ljudi, može se posumnjati. Ali je to rekao sam On, u koga ne može posumnjati niko ko obraz Božji nosi u sebi.
Sam On. Istiniti, rekao je za Sebe, da je došao da služi i oa život svoj u otkup za mnoge (Mat. 20, 29). Da služi, naravno, ljudima i da Sebe u otkup za ljude. To je cilj Njegovog silaska. A način Njegovog silaska objavio je ne čovek – ko bi mu verovao? nego arhangel Božji. Arhangel Božji Gavril objavio je Mariji Devi u Nazaretu: Evo zatrudnjećeš i rodićeš sina i nadjeni mu ime Isus. Na pitanje Marijino: Kako će to biti kad ja ne znam za muža, arhangel Božji odgovori: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišega osjeniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se sin Božji. Pita li neko od vas u čuđenju: kako je to moguće, odgovoriće mu blagovesnik Božji, kao što je odgovorio i Presvetoj Devi govoreći: U Boga je sve moguće što reče (Luk. 1, 28-37). Mesto pitanja i zapitkivanja ovde više priliči ćutanje i radovanje; ćutanje zbog uzvišene tajne, i radovanje zbog svemoguće sile Tvorca i Boga našega.
Sin Božji i Sin Devin – Rođeni na nebesima i na zemlji. Postojeći u večnosti i u vremenu. To je Mesija vaš, obrazovani, i Spasitelj vaš. Rođen u večnosti od Oca bez matere. Rođen u vremenu od Matere bez oca.
Ko želi ovo da potpuno razume, neka nam kaže, da li je razumeo zrno peska pod nogama; ili jedan list na drvetu; ili zvezda na svodu nebeskom? Da li je razumeo ma i najsitniju tvar Božju, koju gazi, ili koju gleda, ili koju dodiruje? Da li je razum ljudski, koji evo hiljade i hiljade godina ispituje, brojeći, mereći, sravnjujući, opisujući – da li je do kraja shvatio jedno jedino delo Božje u ovome svetu?
Čudesan je ovaj svet: sav diše čudom. Tajanstven je ovaj svet: sav je okađen strašnom i uzvišenom tajnom. Koliko li je čudesniji Stvoritelj ovoga sveta? U svakoj tački, gde se dodiruje večnost sa vremenom, nebo sa zemljom, svetlost se velika javlja. I svetlost je ono što vam je nerazumljivo, a ne tama. Sveta Deva u Nazaretu bila je ta blagoslovena tačka, gde se dodirnula večnost sa vremenom, nebo sa zemljom. I od tog dodira, proizašla je svetlost velika, koja je granula nad celim svetom. To je svetlost što vam je nerazumljivo, blagosloveni, a ne tama.
Ispitujte, blagosloveni, sa smernošću i strahom, ispituje razumom sve ono što je Bog stvorio, a verujte ono što je On o Sebi i Svome velikom biću otkrio. Vjerom hodimo a ne gledanjem (II Kor. 5, 7). Zar je Bog čovek, da Njegovo roditeljstvo i rođenje biva kao roditeljstvo i rođenje čovekovo? Čovečje roditeljstvo i rođenje samo je simvol, samo sen i bleda slika Božjeg roditeljstva i rođenja. Nama nije otkriveno, niti mi stoga možemo znati, kakvo je dejstvo Duha Svetoga pri večnom rađanju Sina Božjega. Šta pomaže ispitivanje tamo gde Bog ćuti i ne javlja? Ali nam je Bogom otkriveno preko arhangela Gavrila nešto o dejstvu Duha Svetoga pri vremenom rođenju Sina Božjega. I to što je Svevišnji izvoleo otkriti preko bestelesnog vesnika Svoga, to jedino i znamo. Znamo, naime, da je Duh Sveti sišao na Mariju Devu u Nazaretu, i da je nju osenila sila Najvišega. Tako se dodirnula večnost sa vremenom, nebo sa zemljom, duhovno sa telesnim, i javila se Svetlost velika, koja obasjava svet i vas u svetu. Na taj način Sveta Deva je začela u telu svome, i dala telo Onome, koji je blagoizvoleo biti Mesija i Spasitelj, i kao čovek javiti se među ljudima.
… i čovekom postao. Zašto su Sveti Oci Nikejski stavili i ovu reč, kad su već ranije rekli: i vaplotio se? Zar nije ova reč bila dovoljna, i dovoljno jasna? Vaplotio se, utelovio se, javio se u telu – zar to nije dovoljno? Nikako. Mnoga su i razna su tela u vasioni. Bog se javljao Izrailjcima u drevna vremena u vidu ognjenog stuba i oblika. Duh Sveti javio se na Jordanu u vidu goluba. Potrebno je bilo izrično reći, u kakvom se telu Sin Božji javio svetu. On se javio u telu čovečjem. Ne u vidu čoveka, slično Duhu u vidu goluba – da ne bude! – nego kao pravi telesni čovek. Kao pravi istinski čovek On se javio a ne kao prividan čovek. Zato su rečene obe reči: Koji se vaplotio i čovek postao.
On nam je učinio čast, najveću koja se može učiniti, kada je kao Čovekoljubac spustio se meću nas kao jedan od nas. Iz večne slave i radosti i krasote sišao je u našu dolinu beslavlja, tuge i rugobe, radi nas ljudi i radi našega spasenja.
Kao što car šalje svoje vesnike jednome gradu i najavljuje dolazak svoj, tako je i Car nebeski, koji se hteo iz čovekoljublja na zemlji javiti, šiljao vesnike Svoje rodu ljudskom i najavljivao dolazak Svoj. Najzad On je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi (Filib. 2, 7). I sve to poniženje On je dragovoljno uzeo na Sebe – radi nas ljudi i radi našega spasenja.
Ova vera ponućena je od Boga svima ljudima i svima kolenima na zemlji. No nju ne mogu primiti nečisti, dok god se ne pokaju i ne očiste od nepravde, oholosti i nemilosti. Kako bi je mogli i primiti oni koji pokvariše obraz Božji u sebi? Glas nebeski ne nalazi odjeka na iskidanim. žicama duša njihovih. Kad Car nebeski Svojom rukom sasvim trgne zavesu tajni, i pojavi se na oblacima od angela, da sudi – teško će biti, o kako će teško i strašno biti tada zlobnim nevernicima! A dušama čistim i devstvenim blago i blago! po hiljadu puta blago onima, koji se blagovremeno očistiše od zloba svojih i primiše i održaše veru Božju u sebi – nebesno miro u čistim srcima i pravednim dušama svojim. Od lica svete i prečiste Devojke, Bogorodice, neće se postideti na nebesima, a od Sina njenog primiće blagoslov i život večni.
Ovo je vaša vera, hristonosci, vera čistih i devstvenih predaka vaših. Neka ona bude i vera dece vaše, s kolena na koleno, do kraja. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, vera svetlosti, istine i utehe. Ovo je vera najvećih, najboljih, najplemenitijih u rodu vašem, i u svakom rodu i rodu. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Božji u sebi. Oni će na Sudu biti nazvani blagoslovenim.
Blagovesnik. Bogorodica. Čovekoljubac
Kommentare