СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ
11. …У ЈЕДНУ, СВЕТУ, САБОРНУ, И АПОСТОЛСКУ ЦРКВУ
Путници, ево и лађе! Кад је потоп био, Ноје се спасавао у сигурној лађи. Потоп безумља и греха непрестано траје. Зато је Човекољубац саздао лађу спасења. Питајте за његову лађу, и брзо улазите.
Нека вас не преваре многе шарене лађе, споља украшене и окићене. Питајте за јачину машине и за вештину капетана. У Христовој лађи је најјача машина и највештији крманош. То је сам Дух Свети, Свевидећи, Свемоћни.
Нека вас не преваре ни они, који призивају у своје малене и нове чунове, и који вам нуде засебне чунове, само за вас. Пут је далек и буре су опасне.
Нека вас не преваре ни они, који говоре, да с оне стране мора и нема друге земље, новога света, и да се не треба ни спремати за даљну пловидбу. Они вас зову у риболов око обале. Толико они виде и знају. Ваистину у пропаст су пошли, па и вас у пропаст зову.
Не дајте се обманути. Но питајте за Његову лађу. Ако је она и неизгледнија наочи од других, али је јака и сигурна. Ако и нема много шарених барјака, осим знамења крста, знајте да вам је на њој живот осигуран. А на морском путовању прво је и главно правило, да је живот путника осигуран.
Кад верујете у Христа Спаситеља, христоносци, ви верујете и у дело његово. Његово је дело Црква, лађа спасења. У њој се возе војске спасених и спасавајућих се. То своје дело засновао је Господ на вери, јакој као камен. Као што је и рекао и прорекао: На овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати (Мат. 16, 18). И заиста, до сада је нису надвладала, нити ће од сада.
Црква се назива телом Христовим. Ви сте тијело Христово (Рим. 15, 5; И Кор. 12, 27). Зато је црква једна једина. Јер не може бити два тела под једном главом. А Христос је назват и главом Цркве (Кол. 1, 18). Отуда: један Христос, једна глава, једно тело – једна Црква.
Ако ли има отпада и јереси, шта вас то буни? То је све предвиђено и проречено, као што искусни крманош предвиђа и прича путницима о предстојећим бурама и незгодама. Треба и јереси да буду међу вама, говори апостол, да се покажу поштени који су међу вама (I Кор. 11, 9). Ако једна група путника на лађи издеља себи корито, па се спусти на море да одвојено плови, нека вам је жао. И толико. Њихов пример, очајан као јогунасто срљање у погибао, утврђује вашу веру у лађу спасења, у једну једину.
Црква се назива светом. Јасно вам је зашто се назива светом. Прво зато што ју је основао Светац над свецима. Друго зато што ју је Господ приобрео и искупио и очистио и укрепио крвљу својом, светом и пречистом. Треће зато што ју од почетка руководи, надахњива и оживљава Дух Божји Свети. Четврто зато што су сви чланови њени позвани да буду свети, одвојени од свега несветога у овоме свету, у коме расту и кроз који путују. Пето зато што су јој света небеса намењена за вечно обиталиште.Шесто зато што су у њој сва она богодана средства, којим се људи освећују и за грађанство небеско оспособљују. Зато се црква назива светом.
Још се Црква назива саборном. Зашто тако? Прво зато што сабира Богу живоме чеда из свих земаља, свих племена, и свих језика. Она се не ограничава на једну расу, нити на једно племе, нити на једну државу. Као човек који стоји на раскршћу и позива све путнике на цареву гозбу (Мат. 22, 9), тако и црква. Тако и света саборна црква позива и сабира све синове и кћери човечје на спасење. И не одбацује никога, осим онога ко њу одбаци, одбацујући тиме и самог себе. То је разлика цркве новозаветне, свеобухватљиве, од цркве старозаветне, припремне, ограничене само на један народ. Још се Црква света назива саборном зато што она није ограничена ни временом. Она обухвата не само све верне од Христа надаље него и све оне свете и праведне душе, од Адама до Јована Крститеља, ради којих Господ сиђе у Ад.
Још се Црква света назива саборном зато што она обухвата и живе и упокојене. Упокојени у Господу чланови су њени исто као и сада живи на земљи. Путници које је лађа спасења превезла у нову земљу, у царство бесмртно, као и они које данас превози и које ће сутра превозити, сви су чланови једне свете саборне цркве.
И тако, Црква се назива саборном зато што није ограничена ни расом, ни језиком, ни простором, ни временом, ни смрћу.
Уза све ово Црква је саборна и по своме учењу и по своме уређењу.
Света Црква назива се апостолском. Овако се црква назива прво зато што су апостоли Христови били њени први чланови. Први лични сведоци чудесног живота и рада Сина Божјег на земљи, и први следбеници његови. Друго зато што су је апостоли уредили и по свету распрострли. Треће зато што су апостоли свети први после Господа улили крв своју у темеље њене. Четврто и зато што апостолство њено до данашњега дана не престаје. Апостолство цркве огледа се данас у два правца: у њеној апостолској мисији у свету и у апостолском прејемству јерархије њене. И по својој служби у свету као и по својим служитељима црква права, православна, носи непрестано печат апостолства. Цркви као установи није задатак да влада него да служи. Да служи народима Божјим до мучеништва попут Христа Господа. Да освећује душе људске, да руководи духовно-морални живот људи, да светли. Да не заробљава но да ослобођава. Јер су сви људи на слободу Христову позвати, на слободу синова Божјих. Као што је писано: Тако већ нијеси роб него син (Гал. 4, 7). и опет: Стојте у слободи којом нас Христос ослободи (5, 1). Као лађа спасења Црква Божја вози не робове но слободну децу, децу царску, у бесмртно царство небеско. Ни драгоценијег товара ни радоснијег пристаништа!
Ово је вера мужествених и дружељубивих. Њу тешко примају страшљиви и саможиви. Мужествени су они који имају храбрости, да устану против паганског нереда у души СВОЈОЈ и да заведу јеванђелски поредак у њој. Дружељубиви су они, који воле да путују у друштву и који гледају сапутнике своје у виделу оне вечне светлости у даљини. И радују се сапутницима својим, као браћи својој, као сами себи, као оној вечној светлости, која их све осветљава, милује и к себи привлачи. Мужествени и дружељубиви воле ред у себи и око себе. Они цене туђу помоћ и не отказују своју. Воле да се стесне, да би и другима учинили места. Слично Богу они горе од жеље, да се сви људи спасу и дођу до познања истине. Признајући величанство Бога живога, они себе не сматрају ничим великим. Они на себе гледају као на малене органе тајанственог и великог тела Цркве, којој је глава Христос. Не гурају се и не отимају о првенство. Не боје се овога живота, не страше се смрти, похваљују добра дела својих сапутника а своје не објављују. И тако у хармонији, у реду, у радости, путују као јато тица у топлије крајеве – у царство божанске светлости и родитељске топлине.
Ово је вера ваша, христоносци, вера мужевствених и дружељубивих предака ваших. Нека она буде и вера деце ваше с колена на колено, све до краја путовања, до тихог пристаништа. Ово је вера непостидна, православна, спасоносна. Уистини, ово је вера образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. У Дан Расплате, у велики Дан Правде Божје, када Христос буде судио по правди, они ће се назвати благословени.
Потоп. Лађа. Спасење.
***
SVETI NIKOLAJ ŽIČKI
11. …U JEDNU, SVETU, SABORNU, I APOSTOLSKU CRKVU
Putnici, evo i lađe! Kad je potop bio, Noje se spasavao u sigurnoj lađi. Potop bezumlja i greha neprestano traje. Zato je Čovekoljubac sazdao lađu spasenja. Pitajte za njegovu lađu, i brzo ulazite.
Neka vas ne prevare mnoge šarene lađe, spolja ukrašene i okićene. Pitajte za jačinu mašine i za veštinu kapetana. U Hristovoj lađi je najjača mašina i najveštiji krmanoš. To je sam Duh Sveti, Svevideći, Svemoćni.
Neka vas ne prevare ni oni, koji prizivaju u svoje malene i nove čunove, i koji vam nude zasebne čunove, samo za vas. Put je dalek i bure su opasne.
Neka vas ne prevare ni oni, koji govore, da s one strane mora i nema druge zemlje, novoga sveta, i da se ne treba ni spremati za daljnu plovidbu. Oni vas zovu u ribolov oko obale. Toliko oni vide i znaju. Vaistinu u propast su pošli, pa i vas u propast zovu.
Ne dajte se obmanuti. No pitajte za Njegovu lađu. Ako je ona i neizglednija naoči od drugih, ali je jaka i sigurna. Ako i nema mnogo šarenih barjaka, osim znamenja krsta, znajte da vam je na njoj život osiguran. A na morskom putovanju prvo je i glavno pravilo, da je život putnika osiguran.
Kad verujete u Hrista Spasitelja, hristonosci, vi verujete i u delo njegovo. Njegovo je delo Crkva, lađa spasenja. U njoj se voze vojske spasenih i spasavajućih se. To svoje delo zasnovao je Gospod na veri, jakoj kao kamen. Kao što je i rekao i prorekao: Na ovome kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati (Mat. 16, 18). I zaista, do sada je nisu nadvladala, niti će od sada.
Crkva se naziva telom Hristovim. Vi ste tijelo Hristovo (Rim. 15, 5; I Kor. 12, 27). Zato je crkva jedna jedina. Jer ne može biti dva tela pod jednom glavom. A Hristos je nazvat i glavom Crkve (Kol. 1, 18). Otuda: jedan Hristos, jedna glava, jedno telo – jedna Crkva.
Ako li ima otpada i jeresi, šta vas to buni? To je sve predviđeno i prorečeno, kao što iskusni krmanoš predviđa i priča putnicima o predstojećim burama i nezgodama. Treba i jeresi da budu među vama, govori apostol, da se pokažu pošteni koji su među vama (I Kor. 11, 9). Ako jedna grupa putnika na lađi izdelja sebi korito, pa se spusti na more da odvojeno plovi, neka vam je žao. I toliko. Njihov primer, očajan kao jogunasto srljanje u pogibao, utvrđuje vašu veru u lađu spasenja, u jednu jedinu.
Crkva se naziva svetom. Jasno vam je zašto se naziva svetom. Prvo zato što ju je osnovao Svetac nad svecima. Drugo zato što ju je Gospod priobreo i iskupio i očistio i ukrepio krvlju svojom, svetom i prečistom. Treće zato što ju od početka rukovodi, nadahnjiva i oživljava Duh Božji Sveti. Četvrto zato što su svi članovi njeni pozvani da budu sveti, odvojeni od svega nesvetoga u ovome svetu, u kome rastu i kroz koji putuju. Peto zato što su joj sveta nebesa namenjena za večno obitalište.Šesto zato što su u njoj sva ona bogodana sredstva, kojim se ljudi osvećuju i za građanstvo nebesko osposobljuju. Zato se crkva naziva svetom.
Još se Crkva naziva sabornom. Zašto tako? Prvo zato što sabira Bogu živome čeda iz svih zemalja, svih plemena, i svih jezika. Ona se ne ograničava na jednu rasu, niti na jedno pleme, niti na jednu državu. Kao čovek koji stoji na raskršću i poziva sve putnike na carevu gozbu (Mat. 22, 9), tako i crkva. Tako i sveta saborna crkva poziva i sabira sve sinove i kćeri čovečje na spasenje. I ne odbacuje nikoga, osim onoga ko nju odbaci, odbacujući time i samog sebe. To je razlika crkve novozavetne, sveobuhvatljive, od crkve starozavetne, pripremne, ograničene samo na jedan narod.
Još se Crkva sveta naziva sabornom zato što ona nije ograničena ni vremenom. Ona obuhvata ne samo sve verne od Hrista nadalje nego i sve one svete i pravedne duše, od Adama do Jovana Krstitelja, radi kojih Gospod siđe u Ad.
Još se Crkva sveta naziva sabornom zato što ona obuhvata i žive i upokojene. Upokojeni u Gospodu članovi su njeni isto kao i sada živi na zemlji. Putnici koje je lađa spasenja prevezla u novu zemlju, u carstvo besmrtno, kao i oni koje danas prevozi i koje će sutra prevoziti, svi su članovi jedne svete saborne crkve.
I tako, Crkva se naziva sabornom zato što nije ograničena ni rasom, ni jezikom, ni prostorom, ni vremenom, ni smrću.
Uza sve ovo Crkva je saborna i po svome učenju i po svome uređenju.
Sveta Crkva naziva se apostolskom. Ovako se crkva naziva prvo zato što su apostoli Hristovi bili njeni prvi članovi. Prvi lični svedoci čudesnog života i rada Sina Božjeg na zemlji, i prvi sledbenici njegovi. Drugo zato što su je apostoli uredili i po svetu rasprostrli. Treće zato što su apostoli sveti prvi posle Gospoda ulili krv svoju u temelje njene. Četvrto i zato što apostolstvo njeno do današnjega dana ne prestaje. Apostolstvo crkve ogleda se danas u dva pravca: u njenoj apostolskoj misiji u svetu i u apostolskom prejemstvu jerarhije njene. I po svojoj službi u svetu kao i po svojim služiteljima crkva prava, pravoslavna, nosi neprestano pečat apostolstva.
Crkvi kao ustanovi nije zadatak da vlada nego da služi. Da služi narodima Božjim do mučeništva poput Hrista Gospoda. Da osvećuje duše ljudske, da rukovodi duhovno-moralni život ljudi, da svetli. Da ne zarobljava no da oslobođava. Jer su svi ljudi na slobodu Hristovu pozvati, na slobodu sinova Božjih. Kao što je pisano: Tako već nijesi rob nego sin (Gal. 4, 7). i opet: Stojte u slobodi kojom nas Hristos oslobodi (5, 1). Kao lađa spasenja Crkva Božja vozi ne robove no slobodnu decu, decu carsku, u besmrtno carstvo nebesko. Ni dragocenijeg tovara ni radosnijeg pristaništa!
Ovo je vera mužestvenih i druželjubivih. Nju teško primaju strašljivi i samoživi. Mužestveni su oni koji imaju hrabrosti, da ustanu protiv paganskog nereda u duši SVOJOJ i da zavedu jevanđelski poredak u njoj. Druželjubivi su oni, koji vole da putuju u društvu i koji gledaju saputnike svoje u videlu one večne svetlosti u daljini. I raduju se saputnicima svojim, kao braći svojoj, kao sami sebi, kao onoj večnoj svetlosti, koja ih sve osvetljava, miluje i k sebi privlači. Mužestveni i druželjubivi vole red u sebi i oko sebe. Oni cene tuđu pomoć i ne otkazuju svoju. Vole da se stesne, da bi i drugima učinili mesta. Slično Bogu oni gore od želje, da se svi ljudi spasu i dođu do poznanja istine. Priznajući veličanstvo Boga živoga, oni sebe ne smatraju ničim velikim. Oni na sebe gledaju kao na malene organe tajanstvenog i velikog tela Crkve, kojoj je glava Hristos. Ne guraju se i ne otimaju o prvenstvo. Ne boje se ovoga života, ne straše se smrti, pohvaljuju dobra dela svojih saputnika a svoje ne objavljuju. I tako u harmoniji, u redu, u radosti, putuju kao jato tica u toplije krajeve – u carstvo božanske svetlosti i roditeljske topline.
Ovo je vera vaša, hristonosci, vera muževstvenih i druželjubivih predaka vaših. Neka ona bude i vera dece vaše s kolena na koleno, sve do kraja putovanja, do tihog pristaništa. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Uistini, ovo je vera obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Božji u sebi. U Dan Rasplate, u veliki Dan Pravde Božje, kada Hristos bude sudio po pravdi, oni će se nazvati blagosloveni.
Potop. Lađa. Spasenje.
Comentários