СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ
10. …И У ДУХА СВЕТОГА, ГОСПОДА ЖИВОТВОРНОГА, КОЈИ ОД ОЦА ИСХОДИ, КОМЕ ЗАЈЕДНО СА ОЦЕМ И СИНОМ ПРИПАДА ПОКЛОЊЕЊЕ И СЛАВА, КОЈИ ЈЕ ГОВОРИО КРОЗ ПРОРОКЕ
Кад ноћни путник види луч у даљини, он се радује. И управља кораке своје пут луча, не испитујући од каквог је горива тај огањ у даљини. Што се више приближује, то више испитује.
Вера хришћанска приближила је људе блиско вечној светлости Божанства. Због тога хришћани толико испитују ту тајанствену и милу светлост – јер су се приближили њој. Они који су од те светлости удаљенији, мање је испитују.
Семити се ишчуђавају јафетитима, како могу веровати у три бога? Ко верује у три бога? Зар хришћани, који су очистили од многобоштва толике контитенте и острва? Реците им, да ви не верујете у три бога него у једнога. Јединога, Живога, Истинитога. Но да сте Месијом вашим стављени у такву близину вечне светлости, да видите и разликујете три пламена. Три вечна пламена – један Огањ. Три величанства – један Цар. Три чуда – једна Тајна. Три лица – једно Биће. Три ипостаси – један Бог. Велико име: Света Тројица. Свето Тројство у Јединству. Отац, Син, Дух Свети – увек заувек један Бог.
У подножју те животворне тајне серафими и херувими скривају лица своја света, у страху светоме, у божанскоме заносу, у бескрајној опојености неисказивом сладошћу. А неизбројиве војске ангела, у стројним хоровима, умилним трепетом поју величања Бога Јединога, Бога Живога: Свјат, Свјат, Свјат Господ Саваот!
И сунце велико на своду небеском представља тројство у јединству: маса огњена, светлост и топлота – све ово троје нераздвојно једно од другога сачињава једно сунце. И сваки атом на земљи представља тројединство. И душа човечја – образ тријединог Бога – састоји се из три основне нераздељиве моћи: осећања, ума и воље. Но то троје не дели душу на три душе. Једна душа јесте и остаје једна; три њене моћи јесу и остају три у јединству.
Али свет није дошао до сазнања о Богу као Тројици Светој кроз те природне слике, сенке и символе. Небесним откривењем дошло се до тога. Господ Исус Христос објавио је то. Од Њега је род људски дознао за родитељство Оца, и за синовство Сина Божјега, и за исходство Духа Светога. Он је нас, путнике у ноћи, привео вечној божанској светлости, и ми смо почели видети и разликовати троје у једноме: три чуда у једној тајни, три ипостаси у једном Божанству.
Од Христа је и дошла наша вера у Духа Божјега Светога, животворнога, који од Оца исходи. Много Је злих и варљивих духова таме, подељених и немоћних, али је један Дух Свети. Људи и народи, који су веровали у многе богове, веровали су стварно у те зле и варљиве духове. У Духа Једнога Светога могу веровати само прави једнобошци, који верују у једнога Бога.
Дух Свети назива се животворним, јер Он живот даје, живот обнавља, оживотворава, васкрсава. Кад је Бог стварао свет, Дух Божји дизаше се над водом (Пост. 1, 2). Кад је Бог човека стварао, створи га од праха земнога и дуну му у нос дух животни и поста човјек душа жива (Пост. 2, 7). Апостол Христов пише хришћанима: Дух Божји у вама живи (Рим. 8, 9). Но не мешати дух човечји с Духом Божјим. И апостол прави у томе разлику кад вели: Овај Дух (Божји) свједочи нашему духу да смо дјеца Божја (Рим. 8, 16). И то је радост ваша, духоносци. Шта би вредело сведочанство човечје, да сте деца Божја, ако вам сам Дух Божји то не посведочи? А дух Божји даје се свакоме, ко га иште у Бога.
Треба искати, и треба очистити дом душе своје за дочек најмилијега госта. Овако говори Господ наш, Победилац смрти: Кад ви зли будући, умијете добре даре давати дјеци својој, колико ће више отац небески дати Духа Светога онима који ишту у њега (Лук. 11, 13)? То је највећи дар, који Бог даје људима. Јер дајући Духа Светога, даје самога себе. Има ли већег дара од овога? Има ли веће љубави од ове?
Како се Дух Божји јављао вернима? Да кажемо прво: као топлина у срцу. Ово бива при силној молитви. Понекад као топлина у целоме човеку. Пророк Јеремија сведочи то јасно и истинито. Јер сведочи из свога искуства. Многе поруге и напасти претрпе Јеремија – мука му дође до гуше. Тада се он одлучи не говорити више људима, не пророковати. Али – описује он сам: али би у срцу мом као огањ разгорио, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више. (Јер. 20, 9). Тако је неодољив Дух Божји Свети у чистоме срцу, у које се усели.
Још се Дух Божји јављао као глас. О томе много сведоче свети пророци и апостоли. Тајанствени но јасан глас Божји. Чујеш га а не видиш ко говори.
Још се Дух Божји јављао под видом голуба. То се догодило при крштењу Господа Христа у Јордану. И свједочи Јован говорећи: видјех Духа гдје силази с неба као голуб и стаде на њему (Јов. 32). Чистога голуба јесте слика чистоте Духа Светога. Благо чистим душама, јер ће се удостојити посете Духа Господа.
Но најбурније јављање Духа Светога у историји људској догодило се у виду огњених језика педесет дана по васкрсењу Христовом. И кад се наврши педесет дана, бејаху заједно сви једнодушно. И уједанпут постаде хука с неба као духање силног вјетра, и напуни сву кућу гдје сјеђаху. И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сједе по један на свакога од њих. И напунише се сви Духа Светога, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше ше говоре (Дела ап. 2, 1-4). Тако је било освећење и крштење прве цркве Христове на земљи – огњем Духа Светога.
Тако се испунило обећање Спаситељево апостолима. Испунило се у таквој сили и на такав начин како нико од апостола није могао ни замислити. Заиста, дела Божја превазилазе све замисли људске.
Господ је обећао: И ја ћу умолити оца, и даће вам другога утешитеља да буде с вама ва вијек: Духа истине, којега свијет не може примити, јер га не види нити га познаје; а ви га познајете, јер у вама стоји, и у вама ће бити (Јов. 14, 16 – 17). И први утешитељ, Господ Исус, био је више него обилна утеха вернима. Али љубав Божја нема мере. По тој неизмерној љубави послат је и други утешитељ.
Још је Господ Исус посведочио о Духу Светоме и ово: Утјешитељ Дух свети, којега ће отац послати у име моје, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох (14, 26). И још: А кад дође утјешитељ, кога ћу вам послати од оца, Дух истине, који од оца излази, он ће свједочити за мене (15, 26). И још: А кад дође он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину… Он ће ме прославити (16, 13 -14). И ово се обећање испунило, као и свако обећање Месија вашег, христоносци.
Дух Свети је обећан – тако су људи сазнали за Духа Светога. Дух Свети се јављао – тако су се људи уверили у постојање Духа Светога. Дух Свети непрестано борави мећу вернима – тако су људи заволели Бога Духа Светога.
Како се из сунца светлост раћа и како топлота исходи – зар вам је то знано? Како се из срца раћа мисао и како исходи сила – зар сте појмили? Како бисте онда знали вечну тајну Оца нероћеног, како ли раћање Сина и исхоћење Духа Светога? Ниједну истину о Свевишњем Богу синови човечји нису могли дознати док им од Свевишњег није јављено. Нити више, нити мање, него само колико им је јављено.
Јављено нам је, да Дух Свети није створење Божје него Бог. Он је Господ животворни, који присуством Својим ствара живот, даје моћ, улива мудрост, производи радост. Од вечнога Оца Он вечно исходи. Истобитан са Оцем, истобитан са Сином – истобитан, истомоћан, истославан. Само је лицем различит. Нарочита ипостас одликује га од Оца и Сина. Но и њему припада исто поклоњење и исто слављење. Њиме говораху пророци свети. У просте рибаре Он ули мудрост небеску. Немоћним људима и женама – за Христа мученим – Он даде моћ непобедиву, јачу од смрти.
Дух Свети, животворни, који од Оца исходи, Бог је истинити од Бога истинитог. Он се јављао и дејствовао. Он се јавља и дејствује. Они којима се јавља и у којима дејствује, знају га. Не знају га по суштини; знају га по јављању и дејству.
Вера у Духа Божјега Светога није заснована на слутњи, на мисаоној претпоставци, него на јављеној и доживљеној и посведоченоЈ стварности. Ко год жели постати живи сведок те стварности, мора се пре сваког испитивања тајни небеских потрудити, да очисти срце од греха и окади га молитвом. И јавиће му се Дух Свети, Дух истине и живота, Дух мудрости и радости, Дух слободе и посинаштва. И овај Дух Свети посведочиће духу његовом истинитост свега откривења Христовога: о Богу, о души, о путу спасења, о царству Божјем вечноме. Све онако како је Он посведочио и духу апостола и светих отаца, који саставише Вјерују.
Кроз Господа Исуса, Сина Божјега, дошло је људском роду сазнање о Богу као Светој Тројици. То сазнање Он нам није пружио у виду философског учења, него у виду јављања и дејства како Оца, тако Сина, тако Духа Светога. Та јављања и дејства Бога живога кроз три ипостаси своје јесу стварност. Стварност је јављање Оца гласом на Јордану и на Тавору. Стварност је јављена личност ваплоћеног Сина Божјег, чудесна, и његово деловање, и страдање и васкрсење. Стварност је и јављање и дејствовање Духа Светога у апостолима, у светитељима, у праведницима и у целој Цркви Божјој од почетка до данас. Увек и за вазда: један Бог, један Цар вечни, једна сила, једна слава, једна љубав, једна светлост, једна радост, једна суштина – један Бог.
Ово је вера видовитих, који су управили вид свој ка огњу у даљини. Оно није вера заслепљених и слепих, који једва виде оно што им сунце открива. За видовите ова физичка светлост јесте тамнина кроз коју они ходе као путници кроз ноћ упирући поглед свој ка светлости у даљини. Они путују не скрећући погледа са те велике светлости. Тако је велика та светлост, да им се сав овај свет чини покривен тамом. Иако је велика светлост удаљена, она им осветљава пут у ноћи и загрева срце чудном топлином и радошћу. И они се радују као деца – као деца те велике светлости. И журе к њој као изгнаници у домовину своју. Смело корачају све напред и напред, и не обзиру се. И у радости СВОЈОЈ призивају залуталу и изосталу браћу своју, храбрећи их, тешећи их, и помажући их на путу. С победном песмом они журе све напред и напред: Ено тамо, браћо, тамо је наш Родитељ и Спаситељ и Утешитељ. Светли нам, греје нас, зове нас!
Ово је вера ваша, христоносци, вера видовитих предака ваших. Нека она буде и вера деце ваше с колена на колено, све до краја путовања. Ово је вера опробана, на облачини и на ведрини, вера непостидна, православна, спасоносна. Ваистину, ово је вера образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. У Дан Страшнога Суда Христовога они ће се назвати благословеним.
Дух. Утешитељ. Поклоњење.
***
SVETI NIKOLAJ ŽIČKI
10. …I U DUHA SVETOGA, GOSPODA ŽIVOTVORNOGA, KOJI OD OCA ISHODI, KOME ZAJEDNO SA OCEM I SINOM PRIPADA POKLONJENJE I SLAVA, KOJI JE GOVORIO KROZ PROROKE
Kad noćni putnik vidi luč u daljini, on se raduje. I upravlja korake svoje put luča, ne ispitujući od kakvog je goriva taj oganj u daljini. Što se više približuje, to više ispituje.
Vera hrišćanska približila je ljude blisko večnoj svetlosti Božanstva. Zbog toga hrišćani toliko ispituju tu tajanstvenu i milu svetlost – jer su se približili njoj. Oni koji su od te svetlosti udaljeniji, manje je ispituju.
Semiti se iščuđavaju jafetitima, kako mogu verovati u tri boga? Ko veruje u tri boga? Zar hrišćani, koji su očistili od mnogoboštva tolike kontitente i ostrva?
Recite im, da vi ne verujete u tri boga nego u jednoga. Jedinoga, Živoga, Istinitoga. No da ste Mesijom vašim stavljeni u takvu blizinu večne svetlosti, da vidite i razlikujete tri plamena. Tri večna plamena – jedan Oganj. Tri veličanstva – jedan Car. Tri čuda – jedna Tajna. Tri lica – jedno Biće. Tri ipostasi – jedan Bog. Veliko ime: Sveta Trojica. Sveto Trojstvo u Jedinstvu. Otac, Sin, Duh Sveti – uvek zauvek jedan Bog.
U podnožju te životvorne tajne serafimi i heruvimi skrivaju lica svoja sveta, u strahu svetome, u božanskome zanosu, u beskrajnoj opojenosti neiskazivom sladošću. A neizbrojive vojske angela, u strojnim horovima, umilnim trepetom poju veličanja Boga Jedinoga, Boga Živoga: Svjat, Svjat, Svjat Gospod Savaot!
I sunce veliko na svodu nebeskom predstavlja trojstvo u jedinstvu: masa ognjena, svetlost i toplota – sve ovo troje nerazdvojno jedno od drugoga sačinjava jedno sunce. I svaki atom na zemlji predstavlja trojedinstvo. I duša čovečja – obraz trijedinog Boga – sastoji se iz tri osnovne nerazdeljive moći: osećanja, uma i volje. No to troje ne deli dušu na tri duše. Jedna duša jeste i ostaje jedna; tri njene moći jesu i ostaju tri u jedinstvu.
Ali svet nije došao do saznanja o Bogu kao Trojici Svetoj kroz te prirodne slike, senke i simvole. Nebesnim otkrivenjem došlo se do toga. Gospod Isus Hristos objavio je to. Od Njega je rod ljudski doznao za roditeljstvo Oca, i za sinovstvo Sina Božjega, i za ishodstvo Duha Svetoga. On je nas, putnike u noći, priveo večnoj božanskoj svetlosti, i mi smo počeli videti i razlikovati troje u jednome: tri čuda u jednoj tajni, tri ipostasi u jednom Božanstvu.
Od Hrista je i došla naša vera u Duha Božjega Svetoga, životvornoga, koji od Oca ishodi. Mnogo Je zlih i varljivih duhova tame, podeljenih i nemoćnih, ali je jedan Duh Sveti. Ljudi i narodi, koji su verovali u mnoge bogove, verovali su stvarno u te zle i varljive duhove. U Duha Jednoga Svetoga mogu verovati samo pravi jednobošci, koji veruju u jednoga Boga.
Duh Sveti naziva se životvornim, jer On život daje, život obnavlja, oživotvorava, vaskrsava. Kad je Bog stvarao svet, Duh Božji dizaše se nad vodom (Post. 1, 2). Kad je Bog čoveka stvarao, stvori ga od praha zemnoga i dunu mu u nos duh životni i posta čovjek duša živa (Post. 2, 7). Apostol Hristov piše hrišćanima: Duh Božji u vama živi (Rim. 8, 9). No ne mešati duh čovečji s Duhom Božjim. I apostol pravi u tome razliku kad veli: Ovaj Duh (Božji) svjedoči našemu duhu da smo djeca Božja (Rim. 8, 16). I to je radost vaša, duhonosci. Šta bi vredelo svedočanstvo čovečje, da ste deca Božja, ako vam sam Duh Božji to ne posvedoči? A duh Božji daje se svakome, ko ga ište u Boga.
Treba iskati, i treba očistiti dom duše svoje za doček najmilijega gosta. Ovako govori Gospod naš, Pobedilac smrti: Kad vi zli budući, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko će više otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji ištu u njega (Luk. 11, 13)? To je najveći dar, koji Bog daje ljudima. Jer dajući Duha Svetoga, daje samoga sebe. Ima li većeg dara od ovoga? Ima li veće ljubavi od ove?
Kako se Duh Božji javljao vernima? Da kažemo prvo: kao toplina u srcu. Ovo biva pri silnoj molitvi. Ponekad kao toplina u celome čoveku. Prorok Jeremija svedoči to jasno i istinito. Jer svedoči iz svoga iskustva. Mnoge poruge i napasti pretrpe Jeremija – muka mu dođe do guše. Tada se on odluči ne govoriti više ljudima, ne prorokovati. Ali – opisuje on sam: ali bi u srcu mom kao oganj razgorio, zatvoren u kostima mojim, i umorih se zadržavajući ga, i ne mogoh više. (Jer. 20, 9). Tako je neodoljiv Duh Božji Sveti u čistome srcu, u koje se useli.
Još se Duh Božji javljao kao glas. O tome mnogo svedoče sveti proroci i apostoli. Tajanstveni no jasan glas Božji. Čuješ ga a ne vidiš ko govori.
Još se Duh Božji javljao pod vidom goluba. To se dogodilo pri krštenju Gospoda Hrista u Jordanu. I svjedoči Jovan govoreći: vidjeh Duha gdje silazi s neba kao golub i stade na njemu (Jov. 32). Čistoga goluba jeste slika čistote Duha Svetoga. Blago čistim dušama, jer će se udostojiti posete Duha Gospoda.
No najburnije javljanje Duha Svetoga u istoriji ljudskoj dogodilo se u vidu ognjenih jezika pedeset dana po vaskrsenju Hristovom. I kad se navrši pedeset dana, bejahu zajedno svi jednodušno. I ujedanput postade huka s neba kao duhanje silnog vjetra, i napuni svu kuću gdje sjeđahu. I pokazaše im se razdijeljeni jezici kao ognjeni, i sjede po jedan na svakoga od njih. I napuniše se svi Duha Svetoga, i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše še govore (Dela ap. 2, 1-4). Tako je bilo osvećenje i krštenje prve crkve Hristove na zemlji – ognjem Duha Svetoga.
Tako se ispunilo obećanje Spasiteljevo apostolima. Ispunilo se u takvoj sili i na takav način kako niko od apostola nije mogao ni zamisliti. Zaista, dela Božja prevazilaze sve zamisli ljudske.
Gospod je obećao: I ja ću umoliti oca, i daće vam drugoga utešitelja da bude s vama va vijek: Duha istine, kojega svijet ne može primiti, jer ga ne vidi niti ga poznaje; a vi ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama će biti (Jov. 14, 16 – 17). I prvi utešitelj, Gospod Isus, bio je više nego obilna uteha vernima. Ali ljubav Božja nema mere. Po toj neizmernoj ljubavi poslat je i drugi utešitelj.
Još je Gospod Isus posvedočio o Duhu Svetome i ovo: Utješitelj Duh sveti, kojega će otac poslati u ime moje, on će vas naučiti svemu i napomenuće vam sve što vam rekoh (14, 26). I još: A kad dođe utješitelj, koga ću vam poslati od oca, Duh istine, koji od oca izlazi, on će svjedočiti za mene (15, 26). I još: A kad dođe on, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu… On će me proslaviti (16, 13 -14). I ovo se obećanje ispunilo, kao i svako obećanje Mesija vašeg, hristonosci.
Duh Sveti je obećan – tako su ljudi saznali za Duha Svetoga. Duh Sveti se javljao – tako su se ljudi uverili u postojanje Duha Svetoga. Duh Sveti neprestano boravi meću vernima – tako su ljudi zavoleli Boga Duha Svetoga.
Kako se iz sunca svetlost raća i kako toplota ishodi – zar vam je to znano? Kako se iz srca raća misao i kako ishodi sila – zar ste pojmili? Kako biste onda znali večnu tajnu Oca neroćenog, kako li raćanje Sina i ishoćenje Duha Svetoga? Nijednu istinu o Svevišnjem Bogu sinovi čovečji nisu mogli doznati dok im od Svevišnjeg nije javljeno. Niti više, niti manje, nego samo koliko im je javljeno.
Javljeno nam je, da Duh Sveti nije stvorenje Božje nego Bog. On je Gospod životvorni, koji prisustvom Svojim stvara život, daje moć, uliva mudrost, proizvodi radost. Od večnoga Oca On večno ishodi. Istobitan sa Ocem, istobitan sa Sinom – istobitan, istomoćan, istoslavan. Samo je licem različit. Naročita ipostas odlikuje ga od Oca i Sina. No i njemu pripada isto poklonjenje i isto slavljenje. Njime govorahu proroci sveti. U proste ribare On uli mudrost nebesku. Nemoćnim ljudima i ženama – za Hrista mučenim – On dade moć nepobedivu, jaču od smrti.
Duh Sveti, životvorni, koji od Oca ishodi, Bog je istiniti od Boga istinitog. On se javljao i dejstvovao. On se javlja i dejstvuje. Oni kojima se javlja i u kojima dejstvuje, znaju ga. Ne znaju ga po suštini; znaju ga po javljanju i dejstvu.
Vera u Duha Božjega Svetoga nije zasnovana na slutnji, na misaonoj pretpostavci, nego na javljenoj i doživljenoj i posvedočenoJ stvarnosti. Ko god želi postati živi svedok te stvarnosti, mora se pre svakog ispitivanja tajni nebeskih potruditi, da očisti srce od greha i okadi ga molitvom. I javiće mu se Duh Sveti, Duh istine i života, Duh mudrosti i radosti, Duh slobode i posinaštva. I ovaj Duh Sveti posvedočiće duhu njegovom istinitost svega otkrivenja Hristovoga: o Bogu, o duši, o putu spasenja, o carstvu Božjem večnome. Sve onako kako je On posvedočio i duhu apostola i svetih otaca, koji sastaviše Vjeruju.
Kroz Gospoda Isusa, Sina Božjega, došlo je ljudskom rodu saznanje o Bogu kao Svetoj Trojici. To saznanje On nam nije pružio u vidu filosofskog učenja, nego u vidu javljanja i dejstva kako Oca, tako Sina, tako Duha Svetoga. Ta javljanja i dejstva Boga živoga kroz tri ipostasi svoje jesu stvarnost. Stvarnost je javljanje Oca glasom na Jordanu i na Tavoru. Stvarnost je javljena ličnost vaploćenog Sina Božjeg, čudesna, i njegovo delovanje, i stradanje i vaskrsenje. Stvarnost je i javljanje i dejstvovanje Duha Svetoga u apostolima, u svetiteljima, u pravednicima i u celoj Crkvi Božjoj od početka do danas. Uvek i za vazda: jedan Bog, jedan Car večni, jedna sila, jedna slava, jedna ljubav, jedna svetlost, jedna radost, jedna suština – jedan Bog.
Ovo je vera vidovitih, koji su upravili vid svoj ka ognju u daljini. Ono nije vera zaslepljenih i slepih, koji jedva vide ono što im sunce otkriva. Za vidovite ova fizička svetlost jeste tamnina kroz koju oni hode kao putnici kroz noć upirući pogled svoj ka svetlosti u daljini. Oni putuju ne skrećući pogleda sa te velike svetlosti. Tako je velika ta svetlost, da im se sav ovaj svet čini pokriven tamom. Iako je velika svetlost udaljena, ona im osvetljava put u noći i zagreva srce čudnom toplinom i radošću. I oni se raduju kao deca – kao deca te velike svetlosti. I žure k njoj kao izgnanici u domovinu svoju. Smelo koračaju sve napred i napred, i ne obziru se. I u radosti SVOJOJ prizivaju zalutalu i izostalu braću svoju, hrabreći ih, tešeći ih, i pomažući ih na putu. S pobednom pesmom oni žure sve napred i napred: Eno tamo, braćo, tamo je naš Roditelj i Spasitelj i Utešitelj. Svetli nam, greje nas, zove nas!
Ovo je vera vaša, hristonosci, vera vidovitih predaka vaših. Neka ona bude i vera dece vaše s kolena na koleno, sve do kraja putovanja. Ovo je vera oprobana, na oblačini i na vedrini, vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Božji u sebi. U Dan Strašnoga Suda Hristovoga oni će se nazvati blagoslovenim.
Duh. Utešitelj. Poklonjenje.