Gnostička jevanđelja su spisi ranih „hrišćanskih" gnostika. Posle prvog veka hrišćanstva, stvorile su se dve osnovne podele – na ortodoksne hrišćane i gnostike. Ortodoksni hrišćani su se držali knjiga koje sada imamo u Svetom pismu, i teologije za koju danas smatramo da je ortodoksna. Hrišćani gnostici, ako bismo zaista mogli da ih nazovemo hrišćanima, imali su potpuno različito viđenje Biblije, Isusa Hrista, spasenja i gotovo svake druge glavne hrišćanske doktrine. Međutim, nisu imali nikakve spise apostola da bi njihova uverenja bila legitimna.
I zato su napisana gnostička jevanđelja. Gnostici su uzeli imena slavnih hrišćana na prevaru za svoje spise, kao što je jevanđelje po Tomi, po Filipu, po Mariji, itd. Otkriće biblioteke u Nag Hamadi u južnom Egiptu 1945. godine prestavljalo je ogromno otkriće gnostičkih jevanđelja. Za gnostička jevanđelja se često govorilo da su navodno „izgubljene biblijske knjige".
Kako bi trebalo da se odnosimo prema gnostičkim jevanđeljima? Da li bi neka od njih ili sva trebalo da budu deo Svetog pisma? Ne, ne bi trebalo. Prvo, kao što je već rečeno, gnostička jevanđelja šire lažno učenje. Postoji bezbroj kontradiktornosti između gnostićkih jevanđelja i pravih – jevanđelja po Mateju, Marku, Luki i Jovanu. Gnostička jevanđelja mogu da budu dobar izvor za proučavanje ranih hrišćanskih jeresi, ali nikako ne bi trebalo da ih prihvatimo kao deo Svetog pisma i kao one koji predstavljaju pravu hrišćansku veru.
Comments