Reč “Armagedon” potiče od jevrejske reči Har-Magedone, odnosno “Planina Megiddo” i postala je sinonim za predstojeću bitku, gde će Bog učestvovati i uništiti armiju Antihrista kao što je to predviđeno u Bibliji (Otkrivenje 16:16; 20:1-3,7-10). Mnoštvo ljudi će biti uključeno u bitci Armagedon, jer će se svi narodi sakupiti da se bore protiv Hrista.
Tačna lokacija doline Armagedon nije poznata, zato što ne postoji planina koja se zove Meggido. Međutim, zato što “har” takođe se može tumačiti i kao brdo, pretpostavlja se da je to mesto brdovita zemlja u okolini ravnice Megido, nekih 97 km severno od Jerusalima. Više od dve stotine bitaka dogodile su se u tom regionu. Ravnica Megido i obližnja ravnica Esdraelon će biti ključna tačka za bitku Armagedon, koji će se rasplamsati dužinom Izraela i do krajnje južne tačke grada Edoma i Vosora (Isaija 63:1). Dolina Armagedon poznata je po dve velike pobede u istoriji Izraela: 1) pobeda Varaka nad Kananejima (Sudije 4:15) i 2) Gideonova pobeda nad Medijanima (Sudije 7). Armagedon je takođe bio mesto dve velike tragedije 1) smrt Saula i njegovih sinova (Prva knjiga Samuilova 31:8) i 2) smrt kralja Josije (Druga knjiga Carevima 23:29-30; Druga knjiga Dnevnika 35:22).
Rezultat ove istorije, je to da dolina Armagedon postaje simbol finalnog sukoba između Boga i sile zla. Reč ''Armagedon'' pominje se samo u Otkrivenju 16:16: “I sabra ih na mesto koje se jevrejski zove Harmagedon. Ovo se odnosi na kraljeve koji su lojalni Antihristu za zajedničko okupljanje i konačni napad na Izrael. U Armagedonu, ''puna čaša vina svoga [Božijeg] ljutoga gneva” (Otkrivenje 16:19) će se izliti i Antihrist i njegovi sledbenici biće uništeni i poraženi. Armagedon je postao sveobuhvatni izraz koji se odnosi na smak sveta, a ne samo na bitci koja se odvija na ravnici Megido.
Comments