Reč “apokalipsa” vodi poreklo od Grčke reči apocalupsis što znači “otkrivanje, obelodanjivanje, skidanje pokrivača.” Ponekad se knjiga Otkrivenja naziva “Jovanova Apokalipsa” zato što predstavlja Božije otkrivanje poslednjih vremena apostolu Jovanu. Isto tako, Grčka reč za “apoklipsu” je prva reč u Grčkom tekstu knjige Otkrivenja. Izraz “apokaliptična literatura” se koristila da se opišu simboli, slike i brojevi u oslikavanju budućih događaja. Osim u Otkrivenju, primeri za apokaliptičnu literaturu u Bibliji su Danilo, poglavlja 7–12, Isaija, poglavlja 24–27, Jezekilj 37–41, i Zaharija poglavlja 9–12.
Zašto je apokaliptična literatura pisana sa takvim simbolizmom i slikama? Apokaliptične knjige su pisane u vreme kada je bilo mnogo pametnije da se poruka maskira slikama i simbolima nego da se prenese jednostavnim jezikom. Isto tako, simbolizam je stvarao element misterioznosti u vezi vremena i mesta zbivanja. Svrha ovakvog simbolizma, međutim, nije bila da se stvori konfuzija, već da se Božiji sledbenici nauče i ohrabre u teškim vremenima.
Izvan specifičnog biblijskog značenja, reč “apokalipsa” se često koristi za poslednja vremena generalno ili za specifične događaje poslednjih vremena. Događaji poslednjih vremena kao što su drugi Hristov dolazak i bitka kod Armagedona ponekad se nazivaju Apokalipsa. Apokalipsa će biti poslednje Božije otkrivenje, otkrivenje Njegovog gneva, pravednosti i na kraju Njegove ljubavi. Isus Hrist je vrhovna “apokalipsa” Božija, zato što nam je On otkrio Boga (Jovan 14:9; Jevrejima 1:2).
Comments