top of page
Writer's pictureZoran Minic

Šta je biblijsko odvajanje?


Biblijsko odvajanje je priznavanje da je Bog pozvao venirke iz sveta u ličnu i zajedničku čistotu u sred grešnih kultura. Biblijsko odvajanje se obično gleda u dve oblasti: ličnoj i crkvenoj.


Lično odvajanje uključuje posvećenost osobe da se ponaša prema pobožnim merilima. Danilo je praktikovao lično odvajanje kada je odlučio „da se ne skvrni obrokom jela carevog i vinom koje on pijaše” (Danilo 1:8). Njegovo odvajanje je bilo na biblijskoj osnovi jer je njegovo merilo bilo zasnovano na Božijem optkrivenju u Mojsijevom zakonu.


Savremeni primer odvajanja može da bude odluka da se neće prisustvovati na zabavama gde se služi alkohol. Takva odluka može da se donese da bi se zaobišlo iskušenje (Rimljanima 13:14), da bismo izbegli „svaku vrstu zla“ (1 Solunjanima 5:22), ili da bismo jednostavno bili dosledni svojim ličnim ubeđenjima (Rimljanima 14:5).


Biblija jasno poučava da božije dete treba da se odvoji od sveta. “Ne vucite sa nevernicima jaram koji je za vas tuđ; jer čega zajedničkog ima pravednost sa bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom? U čemu se Hristos slaže sa Veliarom? ili kakav udeo ima verni sa nevernikom? Kako se hram Božiji slaže sa idolima? Mi smo, naime, hram Boga živoga, kao što Bog reče: »Stanovaću i živeću među njima, i biću im Bog, a oni će biti moj narod. Zato otidite od njih i odvojte se, govori Gospod” (2 Korinćanima 6:14-17; pogledaj i 1. Petrovu 1:14-16).


Crkveno odvajanje uključuje odluku jedne crkve oko povezivanja sa drugim organizacijama, na osnovu svoje teologije ili prakse. Odvajanje se podrazumeva u samoj reči „crkva“, koja potiče od grčke reči ekklesia i znači „izabrani skup“. Isus u pismu crkvi u Pergamu upozorava protiv tolerisanja onih koji su poučavali pogrešnu doktrinu (Otkrivenje 2:14-15). Crkva Crkva treba da bude odvojena, prekidajući vezu sa jeresi. Savremeni primer crkvenog odvajanja je stav protiv ekumenskog udruživanja koje bi ujedinilo crkvu sa otpadnicima od vere.


Biblijsko odvajanje ne zahteva od hrišćana da nemaju nikakv kontakt sa nevernicima. Trebalo bi da nalik na Isusa budu prijatelji sa nevernicima a da ne učestvuju u grehu (Luka 7:34). Pavle pokazuje uravnoteženo gledište na odvajanje: „U poslanici sam vam pisao da se ne mešate sa bludnicima, ne uopšte sa bludnicima ovoga sveta, ili sa gramžljivima i razbojnicima, ili idolopoklonicima, jer biste onda morali otići sa sveta.” (1 Korinćanima 5:9-10). Drugim rečima, svetu smo ali nismo od sveta.


Trebalo bi da budemo svetlost svetu i da ne dozvolimo da svet uguši to svetlo. „Vi ste svetlost sveta. Ne može se sakriti grad koji leži na brdu; niti se pali svetiljka i stavlja pod mericu, nego na svećnjak, i svetli svima u kući. Tako neka zasvetli vaša svetlost pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima.” (Matej 5:14-16).

9 views0 comments

Recent Posts

See All

Kommentare


Post: Blog2_Post
bottom of page