ČOVEK U SVOM PRVOBITNOM STANJU

1 Suštinski elementi ljudske prirode

Uobičajeno gldište jeste da se čovek sastoji od dva dela, duše i tela. Ovo je u harmoniji sa samosvesnim čovekom, a ima svoje uporište i u Pismu koje govori da se čovek sastoji od ‘duše i tela’. Pogledaj sledeće odlomke: Matej 6,25; 10,28; Propovednik 12,7; 1.Korinćanima 5,3.5.

Neki su mišljenja da reči ‘duh’ i ‘duša’ označavaju različite elemente, i stoga smatraju da se čovek sastoji od tri dela: duha, duše i tela. Uporedi 1.Solunjanima 5,23. Evidentno je da dve reči: ‘duh’ i ‘duša’ se koriste neizmenično. Smrt je ponekada opisana kao odlazak duše (Postanje 35,18; 1.Kraljevima 17,21) a ponekada kao odlazak duha (Luka 23,46; Dela 7,59). Mrtvi su u jednom slučaju imenovani ‘dušama’ (Otkrivenje 9,6; 20,4) a u drugim ‘duhovima’ (1.Petrova 3,19; Jevrejima 12,23). Oba termina označavaju duhovni element u čoveku iz različitog pogleda. Kao duh, označava princip života i delovanja, koji kontroliše tela, a kao duša, u pitanju je lični subjekt, lično ja, koje misli i oseća i želi, a u nekim slučajevima središte sklonosti.

2 .Poreklo duše u svakom pojedincu

a)Prapostojanje

Neki smatraju da je duša postojala u prethodnom stanju; prapostojanje ljudske duše.

b)Traducionizam

Prema ovom viđenju, ljudi svoje duše i tela dobijaju od svojih roditelja. Ovo je zajedničko viđenje u Luteranskim crkvama. Podršku nalaze u činjenici da ništa nije rečeno u Pismu o Evinoj duši, a za potomke je rečeno da su naslednici očeva (Postanje 46,26; Jevrejima 7,9.10).

v)Kreacionizam

Ovaj pogled smatra da je svaka duša stvorena direktno od Boga ali se ne može tačno odrediti vreme stvaranja. Duša je stvorena čista, ali da bi postala grešna čak i pre rođenja ulaskom u taj kompleks greha kojim je čovečanstvo kao celo pod teretom. Ovaj pogled je zajednički u reformisanim krugovima. Podržan je činjenicom da Pismo predstavlja da telo i duša čoveka imaju različite početke: Propovednik 12,7; Isaija 42,5; Zaharija 12,1; Jevrejima 12,9; Čak šta, više je u skladu sa duhovnom prirodom duše, i štiti bezgrešnost Isusa. Međutim, ovaj pogled nije oslobođen poteškoća. On en objašnjava nasleđe porodičnih osobina, i čini se da Boga čini Tvorcem grešnih duša.

3 .Čovek kao slika Božija

Pismo naučava da je čovek stvoren na sliku i priliku Božiju. Prema Postanju 1,26: ‘Zatim Bog reče: Načinimo čoveka po svojoj slici, sličnog nama, i neka vlada nad morskim ribama, nad stvorenjima koja lete po nebu, nad stokom, nad svom zemljom i nad svim drugim životinjama što se miču po zemlji’. Reči ‘slika’ ‘sličnost - prilika’ očigledno označavaju istu stvar.

Sledeći odlomci Pisma pokazuju da se koriste neizmenično: Postanje 1,26.27; 5,1; 9,6; 1.Korinćanima 11,7; Kološanima 3,10; Jakov 3,9. Reč ‘sličnost’ najverovatnije naglašava činjenicu da je slika veoma slična ili najsličnija. Slede različiti pogledi na značenje slike Božije:

a)Rimokatolički pogled

Rimokatolici (pravoslavni takođe) sliku Božiju pronalaze u određenim prirodnim darovim kojima je čovek darivan, kao što su duhovnost (spiritualnost) duše, sloboda volje, besmrtnost. Ovima Bog dodaje nadprirodne darove, kao što su: izvorna pravednost, da bi nižu prirodu držala pod kontrolom. Po tome je čovek sličan Bogu.

b)Luterov pogled

Luterani se u potpunosti ne slažu sa prethodnim pogledom, ali praovladavajuće mišljenje jeste da se slika Božija sastoji jedino u onim duhovim kvalitetima sa kojima je čovek darivan prilikom stvaranja, a to su, pravo znanje, pravednost, i svetost. Oni se mogu označiti i kao izvorna pravednost. Ovaj pogled je previše ograničen.

v)Reformisani pogled

Reformisani pogled pravi razliku između prirodne i moralne slike Božije. Prirodna slika Božija je širi, i sastoji se od čovekovog duhovnog, racionalnog, moralnog i besmrtnog bića. Ovo nije izgubljeno padom u greh, ali je zamračeno. Moralna slika Božija je slika u strogo ograničenom smislu, i sastoji se od pravog znanja, pravednosti i svetosti. Ovo je izgubljeno grehom i obnovljeno u Hristu: Efescima 4,24; Kološanima 3,10. Pošto čovek zadržava sliku u širem smislu, on se i dalje može nazivati nosiocem i slikom Božijom: Postanje 9,6; 1.Korinćanima 11,7; 15,49; Jakov 3,9.

4. Čovek u zavetu dela

Bog je odmah ušao u zavetni odnos sa čovekom. Ovaj izvorni zavet je nazvan i zavet dela.

a)Svetopisamska potvrda zaveta dela

1) Pavle povlači paralelu između Adama i Hrista u Rimljanima 5,12-21. U Adamu svi umiru, ali u Hristu svi oni koji su Njegovi su učinjeni živima. Ovo znači da je Adam bio predstavnik i glava sveg čovečanstva, kao što je Hristos glava i predstavnik novog čovečanstva - onih koji su Njegovi.

2) U Osiji 6,7.,čitamo:‘Ali oni su kao zemaljski čovek prestupili savez. Tu su me izneverili’ Adamov greh je nazvan prestupom ovog zaveta.

b)Elementi zaveta dela

1) Strane: Zavet uvek ima dve strane. U ovom slučaju, sa jedne strane imamo Trojedinog Boga, suverena i Gospodara univerzuma, a sa druge strane imamo Adama, predstavnika ljudske rase. Pošto ove strane nisu jednake i ravnopravne, zavet prirodno učestvuje u prirodi i uređenju koji su nametnuti čoveku.

2) Obećanja: Obećanje zaveta je obećanje života u najvišem smislu reči, životu uzdignutom iznad mogućnosti umiranja.

3) Uslovi: Uslov je apsolutna poslušnost. Pozitivna zapovest da se ne jede sa drveta poznanja dobra i zla je jasan test čiste poslušnosti.

4) Kazna: Kazna je smrt u najpotpunijem smislu reči, fizička, duhovna i večna. Ona se ne sastoji samo u odvajanju tela od duše, već u osnovnom odvajanju duše od Boga.

5) Tajne svete: Po svoj prilici, drvo spoznanja dobra i zla, jeste bila jedina sveta Tajna ovog zaveta - ukoliko zaista i jeste bila sveta Tajna. Čini se da je imenovano kao simbol ili pečat života.

v)Sadašnja validnost zaveta dela

Arminijanci će tvrditi da je ovaj zavet u potpunosti uklonjen. Međutin, to nije tačno. Zahtev savršene poslušnosti i dalje je na snazi za one koji ne prihvate pravednost Hristovu: Levitska 18,5; Galatima 3,12; Iako oni ne mogu da ispune zahteve, oni i dalje stoje. Međutim, oni ne

stoje za one koji su u Hristu, jer On je izspunio sve zahteve zakona za njih. Prestaje da bude put života, jer kao takav je nemoćan nakon pada.