ZNAŠ LI ŠTA JE SIGURNOST SPASENJA – EVO ŠTA O TOME KAŽE WESTMINSTERSKO VEROISPOVEDANJE

Sigurnost spasenja je specifičnost protestantizma, posebno reformisane teologije. Ali, šta zaista znači imati sigurnost spasenja? Jedni veruju da imati sigurnost znači kako vernik u Hristosa spasenje nikada ne može izgubiti, drugi veruju da vernik u Hristosa može i otpasti od njega te time izgubiti spasenje. Dobro je videti šta su o ovoj temi govorili reformatori, odnosno rana protestantska veroispovedanja. Evo šta o tome kaže Westminstersko veroispovedanje (reformacijski spis iz 17. veka) u 18. poglavlju:

1. Iako se licemeri i ostali neobraćeni ljudi isprazno zavaravaju lažnim nadama i telesnim pretpostavkama kako se nalaze u Božijoj milosti i kako su spašeni; a nada će u to nestati; oni pak, koji istinski veruju i ljube Gospoda Isusa Hristosa, koji se istinski trude biti pred njim čiste savesti,mogu biti u potpunosti sigurni, u zemaljskome životu, da se nalaze u stanju milosti i mogu se radovati u nadi u slavu Božiju, a zbog te nade oni se nikada neće posramiti.

2. Ta sigurnost nije samo puko nagađanje utemeljeno na nesigurnoj nadi, već je utemeljena na nepogrešivoj sigurnosti vere utemeljene na božanskoj istini o obećanju spasenja, na unutrašnjem svedočanstvu onih darova milosti za koje su i data ova obećanja, na svedočanstvu Duha posinjenja koji zajedno s našim duhom svedoči da smo deca Božija, a taj je Duh zalog naše baštine i njime smo zapečaćeni za dan otkupljenja.

3. Ta nepogrešiva sigurnost ne pripada samoj srži vere, već vernik može i dugo čekati, suočiti se s mnogim nevoljama pre nego što je može posedovati; ipak može, osposobljen Duhom Svetim kako bi spoznao darove koje mu je Bog podario, bez posebnog otkrivenja, pravilnom upotrebom uobičajenih sredstava zadobiti tu sigurnost. Stoga je dužnost svakog vernika da s revnošću učvršćuje svoj vlastiti poziv i izbor; čini li tako, Duh Sveti prosvetliće njegovo srce radošću i mirom u ljubavi i zahvalnosti prema Bogu, snagom i radošću za izvršavanje i poslušnost Božijim zapovestima. Sve su ovo istinski plodovi te sigurnosti, i vernici koji imaju sigurnost spasenja daleko su od raspuštenoga i nemoralnog ponašanja.

4. Sigurnost spasenja i kod istinskih vernika može biti na različite načine poljuljana, umanjena i prekinuta. Bilo zbog zanemarivanja jačanja te sigurnosti, bilo zbog činjenja nekog greha koji ranjava savest i žalosti Duha Svetoga, bilo zbog nenadanih i teških kušnji, bilo zbog toga što im je Bog uskratio svoju naklonost, sakrio svoje lice, ili vernik toliko pati da se čak boji Boga i hoda u tami. Vernici, međutim, nikada nisu ostavljeni bez Božijeg semena koje je u njima, niti bez života vere, niti bez ljubavi za Hristosa i bližnje, niti bez iskrenosti srca i svesnosti o dužnostima. Iz svega toga, delovanjem Duha, njihova sigurnost oživljava u pravo vreme, a u međuvremenu, takođe, sve ih ove stvari čuvaju od pada u potpuni očaj.

Informativna protestantska agencija