top of page
Writer's pictureZoran Minic

Zašto ima toliko mnogo hrišćanskih tumačenja?


Biblija kaže da postoji „Jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje” (Efescima 4:5). Ovaj odeljak naglašava da treba da postoji jedinstvo u Hristovom telu jer u nama prebiva isti Duh (četvrti stih). U trećem stihu Pavle moli da se očuva poniznost, krotkost, strpljivost i ljubav – a sve one su potrebne da se očuva jedintvo. Prema 1. Korinćanima 2:10-13, Sveti Duh zna Božiji um (11. stih) koga On i otkriva (10. stih) i poučava (13. stih) onima u kojima prebiva. Ovo delovanje Svetog Duha naziva se prosvetljenje.


U savršenom svetu svaki vernik bi marljivo proučavao Bibliju (2. Timoteju 2:15) i u molitvi se oslanjao na prosvetljenje Svetog Duha. Kao što se jasno vidi, ovo nije savršen svet. Ne sluša Svetog Duha svako ko ga poseduje. Postoje hrišćani koji ga žaloste (Efescima 4:30). Pitaj bilo kog edukatora, čak i najbolji učitelj ima loše đake koji se opiru učenju, bez obzira na to šta on činio. Tako da je jedan od razloga što ljudi imaju različita tumačenja taj što neki ne slušaju Učitelja, Svetog Duha. Evo nekih od razloga za širok dijapazon verovanja među onima koji u biblijski učitelji.


1. Nevera. Činjenica je da mnogi od onih koji tvrde za sebe da su hrišćani nikada nisu bili nanovo rođeni. Nose naziv „hrišćanin“ ali nije bilo prave promene srca kod njih. Mnogi koji čak ne veruju da je Biblija istinita se usuđuju da budu biblijski učitelji. Tvrde da govore u Božije ime ali žive u neveri. Mnoga pogrešna tumačenja Pisma dolaze iz takvih izvora.


Nemoguće je da neobraćen čovek ispravno tumači Pismo. „A zemaljski čovek ne prima što je od Božijeg Duha, jer je to za njega ludost, i ne može da sazna, zato što o tome treba na duhovan način rasuđivati.“ ( 1. Korinćanima 2:14). Nespasen čovek ne može da razume biblijske istine. Nema u sebi prosvetljenje. Štaviše, to što je neko pastor ili teolog i dalje ne znači da je spasen.


Primer haosa koji je nastao iz neverovanja nalazimo u Jovanu 12:28-29. Isus se moli Ocu rečima: „Oče, proslavi svoje ime.” Otac odgovrara glasom kopi se može čuti sa neba, koji svi okolo čuju. Međutim, zapazi kako se različito tumače te reči: „A narod, koji je stajao i čuo, reče: grom je zagrmeo; drugi rekoše: anđeo mu je govorio”. Svi su čuli isto, jasnu izjavu sa neba, a svako je čuo ono što je želeo da čuje.


2. Nedostatak pouke. Apostol Petar je upozpravao protiv onih koji pogrešno tumače Pismo. On pripisuje njihovo lažno učenje delimično činjenici da su „nenaučeni“ (2. Petrova 3:16). Timoteju je rečeno: „Potrudi se da se pokažeš vrstan pred Bogom kao radnik koji ne mora da se stidi, koji pravo upravlja rečju istine.“ Nema prečice za ispravno biblijsko tumačenje, prinuđeni smo na proučavanje.


3. Loša hermenautika. Mnogo grešaka je nastalo prosto zbog neuspeha da se primeni dobra hermenautika (nauka o tumačenju Pisma). Vađenje stiha iz konkesta može da nanese veliku štetu onome o čemu stih u suštini govori. Zanemarivanje šireg konteksta poglavlja ili knjige, neuspeh da se razume istorijski i kulturološki kontekst takođe dovodi do problema.

10 views0 comments

Recent Posts

See All

Comments


Post: Blog2_Post
bottom of page