1 .Izjava o dogmi
Sveto pismo naučava, da je Bog jedan, On postoji u tri Lica, koja nazivamo Otas, Sin i Sveti Duh. To nisu tri osobe u običnom smislu reči; to nisu tri osobe, već tri režima ili forme (oblika) u kojima Božansko Biće egzistira. U isto vreme oni su takve prirode da mogu ući u lični odnos. Otac može govoriti Sinu vice versa i obojica mogu poslati Svetoga Duha. Prava tajna (misterija) Trojice je u tome da svaka LIčnost poseduje potpunu i božansku esenciju, i da nema postojannja van ili odvojeno od ostalih Lica. Trojica nisu podređeni u biću jedno drugom, iako se može reći da u redu postojanja Otac je prvi, Sin je drugi, a Sveti Duh je treći, red koji se pokazuje u njihovom radu.
2 .Dokazi Pisma o Trojici
Stari zavet sadrži neke indikacije da postoji više Lica u Bogu. Bog o sebi govori u množini (Postanje 1,26; 11,7); Anđeo Gospodnji je predstavljen kao Božanska Ličnost (Postanje
16,7-13; 18,1-21; 19,1-22); o Duhu se govori kao o različitoj Ličnosti (Isaija 48,16; 63,10). Takođe, postoje i neki odlomci u kojima se govori o Mesiji i pominju se druge dve Ličnosti (Isaija 48,16; 61,6; 63,9.10).
U skladu sa progresom otkrivenja, Nov zavet sadrži jasnije dokaze. Najjači dokaz se pronalazi u činjenici otkupljenja. Otac šalje Sina u svet, i Sin saše Svetoga Duha. Postoji nekoliko odlomaka u kojima se tri Lica izričito pominju, kao što je u Mateju 28,19 (veliki nalog) i u 2.Korinćanima 13,13 (apostolski blagoslov). Pogledati: Luka 3,21.22; 1,35;
1.Korinćanima 12,4-6; 1.Petrova 1,2.
3.Otac
Ime ‘Otac’ se često primenjuje u Pismu na Trojedinog Boga, kao stvoritelja svega (1.Korinćanima 8,6; Jevrejima 12,9; Jakov
1,17), kao Oca Izrailja (Ponovljeni zakoni 32,6; Isaija 63,16);
i kao Otac verujućih (Matej 5,45; 6,6.9.14; Rimljanima 8,15). U dubljem smislu, primenjuje se na Prvo Lice Trojice, da bi izrazio Njegov odnos sa Drugim Licem (Jovan 1,14.18; 8,54; 14,12.13).
4.Sin
Druga osoba u Trojici je nazvana ‘Sin’ ili ‘Sin Božiji’. On nosi ovo ime ne kao jedinorođeni od Oca (Jovan 1,14.18; 3,16.18; Galatima 4,4) već i kao Mesija izabran od Boga (Matej 8,29; 26,63; Jovan 1,49; 11,27) i u vrlini njegovog posebnog rođenja kroz delovanje Svetoga Duha (Luka 1,32.35). Njegove posebne karakteristike kao Drugog Lica Trojice jeste da je On večni jedinorođeni od Oca. (Psalam 2,7; Dela 13,33; Jevrejima 1,5) Otac je uzrok ličnog postojanja Sina unutar Božanskog Bića. (Kološanima 1,15) Dela koja se Njemu pripisuju jesu posrednička. On posreduje između stvarstva u otkupljenju (Efescima 1,3-14).
5.Sveti Duh
Dok lažni učitelji govore o Duhu Svetom kao o sili ili uticaju Božijem, Pismo jasno govori da je On Osoba (Jovan 14,16.17.26; 15,26; 16,7-15; Rimljanima 8,26). On ima
inteligenciju (Jovan 14,26; 1.Korinćanima 12,11). Pismo Ga predstavlja dok govori, otkriva, teži i posreduje. On se jasno razlikuje od Njegove sile (Luka 1,35; 4,14; Dela 10,38; 1.Korinćanima 2,4). Njegova posebna karakteristika jeste da proizilazi od Oca i Sina (Jovan 15,26; 16,7; Rimljanima 8,9; Galatima 4,6). Uopšteno rečeno je da Njegov zadatak da dovede stvari do savršenstva u stvaranju i otkkupljenju (Postanje 1,3; Jov 26,13; Luka 1,35; Jovan 3,34; 1.Korinćanima 12,4-11;
Efescima 2,22).
Upamtiti
a. Trojica: Isaija 6,1; Luka 4,17.18; Matej 28,19;
2.Korinćanima 13,14;
b. Večna generacija: Psalam 2,7; Jovan 1,14;
v. Sveti Duh: Jovan 15,26.
Dodatna istraživanja Pisma
a. U kom smislu možemo govoriti o opštem Očinstvu Božijem? 1.Korinćanima 8,6; Efescima 3,14.15; Jevrejima 12,9;
jakov 1,17; Takođe i Brojevi 16,22.
b. Možeš li dokazati božanstvo utelovljenog Sina? Jovan 1,1; 20,28; Filipljanima 2,6; Titu 2,13; jeremija 23,5.6; Isaija
9,6; Jovan 1,3; Otkrivenje 1,8; Kološanima 1,17; Jovan 14,1;
2.Korinćanima 13,14.
v. Kako sledeći odlomci Pisma dokazuju ličnost Svetoga Duha? Postanje 1,2; 6,3; Luka 12,12; Jovan 14,26; 15,26; 16,8;
Dela 8,29; 13,2; Rimljanima 8,11; 1.Korinćanima 2,10.11.
g. Koja su dela pripisana Duhu u Psalmu 33,6; 104,30; Izlazak 28,3; 2. Petrova 1,21; 1.Korinćanima 3,16; 12,4-.