STVARANJE

Rasprava o uredbama prirodno vodi do studije o njihovom izvršenju, koje počinje sa delom stvaranja. Ovo je početak i osnova sveg otkrivenja, i takođe je osnova celokupnog religijskog života.

1. Stvaranje uopšte

Reč stvaranje nije uvek upotrebljena na isti način u Pismu. U strogom smislu ona označava dela Božija kojima On uzrokuje svet i sve što jeste, bez prapostojeće materije, i bez materije uopšte, a sve radi manifestacije svoje slave. Predstavljeno je kao delo

Trojedinog Boga (Postanje 1,2; Jov 26,13; 33,4; Psalam 33,6;

Isaija 40,12.13; Jovan 1,3; 1.Korinćanima 8,6; Kološanima 1,15-17). To je slobodan akt Božiji (protiv panteizma). Njemu nije bio potreban svet (Efescima 1,11, Otkrivenje 4,11). On je stvorio svet tako da uvek ostaje zavisan od Njega (protiv deizma): Dela 17,28; Jevrejima 1,13.

a) Vreme stvaranja

Pismo ući da je Bog stvorio svet ‘u početku’, odnosno na početku svih privremenih stvari. Iza ovog početka nalazi se bezvremena večnost. Prvi deo stvaralačkog dela je pomenut u Postanju 1,1. To je strogo stvaranje ni iz čega ili bez upotrebe prapostojeće materije. Izraz ‘ni iz čega’ ne nalazimo u Pismu, ali ga nalazimo u jednoj Deuterokanonskoj knjizi; 2.Makavejima 7,28; Ipak, ideja je jasno izražean u stihovima poput Postanje 1,1; Psalam 33,9; 148,5; Rimljanima 4,7; Jevrejima 11,3.

b) Konačna svrha stvaranja

Prema nekima, konačna svrha stvaranja je ljudska radost. Oni govore da je Bog nije mogao samog sebe učiniti konačnom svrhom, jer je On dovoljan samom sebi.

Čini se da je samodovoljno da Bog ne postoji za čoveka, već čovek za Boga. Stvorenja ne mogu biti konačna svrha, konačni cilj stvaranja. Pismo naučava jasno da je Bog stvorio svet radi pokazvianja Svoje slave. Prirodno, otkrivenje slave Božije nije zamišljeno kao prazna predstava kojoj bi se divilo stvarsto, već ima za cilj promovisanje njihovih srdaca da slave Stvoritelja (Isaija 43,7; 60,21; 61,3; Jezekilj 36,21.22; 39,7; Luka 2,14; Rimljanima 9,17;

11,36; 1.Korinćanima 15,28; Efescima 1,5.6.12.14; 3,9.10;

Kološanima 1,6).

v) Zamene za doktrinu o stvaranju

Oni koji odbacuju doktrinu o stvaranju prihvataju jednu od sledeće tri teorije koje objašnjavaju postojanje sveta. (1) Izvorna materija je večna, i iz nje je nastao svet, slučajno ili vođenjem neke više sile. Međutim, ovo nije moguće jer ne možemo imati dva večna i stoga dva beskonačna jedno pored drugog. (2) Bog i svet su suštinski jedno, i svet je potrebno pitanje (izliv) božanskoga bića. Međutim ovo viđenje orobljava Boga i Njegovu moć samoopredeljenja ali i orobljava ljude i njihovu slobodu kao i njihov moral i odgovorni karakter. Takođe, Boga čini odgovornim za svo zlo na ovom svetu. (3) Teorija evolucije. I ovo je pogrešno jer je očigledno da evolucija ne nudi objašnjenje sveta. Ona predpostavlja da je nešto evoluiralo.

2. Duhovni svet

Bog nije stvorio samo materijalni svet već i duhovni svet koji se sastoji od anđela.

a) Dokaz za postojanje anđela

Moderni liberalni teolozi uveliko odbacuju verovanje da takva bića postoje. Pismo, govori o njihovom postojanju i o njihovoj stvarnoj ličnosti (2.Samuilova 14,20; Matej 24,36; Juda 6; otkrivenje 14,10). Oni su duhovna bića: Efescima 6,12; Jevrejima 1,14; bez tela i kostiju: Luka 24,39; i stoga su nevidljivi: Kološanima 1,16. Neki od njih su dobri, sveti i izabrani: Marko 8,38; Luka 9,26; 2.Korinćanima 11,14; 1.Timoteju 5,21; Otkrivenje 14,10; a drugi su otpali od svog izvornog bića, i stoga su zla: Jovan 8,44; 2.Petrova 2,4; Juda 6.

b) Anđeoske klase

Pismo govori o heruvimima koji otkrivaju slavu, veličanstvo i silu Božiju, i straže Njegovu svetost u Edenskom vrtu, u šatoru od sastanka, Hramu (Postanje 3,24; Izlazak 25,18, 2.Samuilova 22,11; Psalam 18,10; 80,1; 99,1; Isaija 37,16). Zatim imamo i serafime koji se jedino pominju u Isaiji 6,2.3.6. Oni stoje kao služitelji oko Trona, pevaju Njemu hvale.

Dva anđela su pomenuta imenom. Prvi je Gavrilo (Danilo 8,16; 9,21; Luka 1,19.26). Evidentno je da je njegov poseban zadatak bio da donese otkrivenje i da isto protumači.

Drugi je Mihajlo (Danilo 10,13.21; Juda 9; Otkrivenje 12,7). U Judinoj poslanici, on je nazvan Arhanđeo.

Pored toga, Pismo pominje i opšte termine: vladavine, vlasti, sile, uprave (Efescima 1,21; 3,10; Kološanima 1,16; 2,10; 1.Petrova 3,22). Ova imena ukazuju na različite činove i dostojanstva-časti među anđelima.

v) Dela anđela

Anđeli su ovde predstavljeni kako obožavaju Boga konstantno (Psalam 103,20; Isaija 6; Otkrivenje 5,11). Nakon ulaska greha u svet oni služe onima koji su nasledili spasenje (Jevrejima 1,14), raduju se obraćenju grešnika (Luka 15,10), straže nad vernicima (Psalam 34,7; 91,11), štite malene (Matej 18,19) i prisutni su u Crkvi (1.Korinćanima 11,10; Efescima 3,10; 1.Timoteju 5,21), i prenose vernike u ‘Avrahamovo krilo’ (Luka 16,22). Oni takođe često donose i posebna otkrivenja Božija (Danilo 9,21-23; Zaharija 1,12-14), prenose blagoslove

Njegovom narodu (Psalam 91,11.12; Isaija 63,9; Danilo 6,22; Dela 5,19) i izvršavaju sud nad Njegovim neprijateljima (Postanje 19,1.13; 2.Kraljevima 19,35;

Matej 13,41).

g) Zli anđeli

Pored dobrih, postoje i zli anđeli koji uživaju u suprotstavljanju Bogu i Njegovom delu. Oni su stvoreni dobri, ali nisu zadržali svoje izvorno stanje (2.Petrova 2,4; Juda 6). Njihov poseban greh nije otkriven (2.Solunjanima 2,4.9). Satana, koji je bio jedan od prinčeva među anđelima, postao je prepoznata glava onih koji su otpali (Matej 25,41; 9,34; Efescima 2,2)

3. Materijalni svet

U Postanju 1,1 imamo izveštaj izvornog stvaranja neba i zemlje. Ostatak poglavlja je posvećen onome što se naziva sekundarno stvaranje, kompletiranje dela u šest dana.

a) Dani stvaranja

Često se postavlja pitanje da li su dani stvaranja doslovni dani ili duži vremenski periodi. Reč ‘dan’ ne označava uvek u Pismu period od 24 časa (Postanje 1,5; 2,4; Psalam 50,15; Propovednik 7,14; Zaharija 4,10). Međutim, doslovna interpretacija dana stvaranja u izveštaju se prihvata od strane nekih teologa zbog sledećih stvari:

(a) jevrejska reč za dan (jom) prvenstveno označava običan dan, i treba se tako shvatiti ukoliko kontekst ne govori drugačije;

(b) ponavljanje fraze ‘veče i jutro’;

(v) sedmi dan je Bog odredio da bude svet;

(g) U Izlasku 20,9-11 Izrailju je zapoveđeno da radi šest dana i da se odmara sedmog, jer je Gospod stvorio nebo i zemlju za šest dana a sedmoga je odmarao.

(d) Poslednja tri dana su obični dani, jer su određeni zemljinim odnosom prema suncu. I ako su oni bili obični, zašto ne bi bili i prethodni?

Postoje i oni koji smatraju da su dani stvaranja duži vremenski periodi. Prema postanku 1,1, Bog je stvorio čitav svemir, uključući i našu planetu. Savremena nauka potvrđuje da je svemir imao početak. U Svetom pismu se ne kaže da su dani stvaranja dani od 24 sata (Postanje 1,31). Zapravo, ‘dan’ u Pismu može imati različito trajanje. Na primer, čitav period stvaranja naziva se ‘danom kada je Gospod Bog načinio zemlju i nebo’ (Postanje 2,4; Psalam 90,4)

b) Delo za šest dana

Prvoga dana je stvoreno svetlos, i rastavljanjem svetla od tame, dan i noć su konstituisani. Ovo se ne sukobljava sa idejom da sunce, mesec i zvezde jesu stvorene četvrtoga dana, jer oni sami po sebi nisu svetlost, već nosioci svetla.

Delo drugoga dana je takođe delo razdvajanja, razdvajanja voda iznad i voda ispod stvaranjem nebeskog svoda.

Trećeg dana delo razdvajanja je nastavljeno u razdvajanju mora i suvog tla. U dodatku tome imamo biljke i vegetaciju i drveća. Božijom silom uzrokovano je da semlja pusti seme po svojim vrstama.

Četvrtoga dana je dovedeno u stvaranj sunce, mesec, i zvezde, sa raznolikom službom: da rastavljaju dan od noći, da služe kao znakovi vremenskim prilikama, da određuju smenjivanje doba, dana i godina, ali i da služe kao svetla za zemlju.

Delo petoga dana se sastoji u stvaranju ptica i riba, životinja u vazduhu i života u vodi.

Konačno, šesti dan je obeležen vrhuncem stvaranja. Više klase kopnenih životinja su stvorene a celokupno delo stvaranja je krunisano stvaranjem čvoeka po slici

Božijoj. Njegovo telo je formiramo iz prašine zemaljske, dok je njegova duša neposredno stvaranje Božije.

Sedmoga dana Bog je odmarao od Svog stvaralačkog dela. Zapazi paralele između dela prvoga i dela poslednja tri dana:

1. Stvaranje svetla 4. Stvaranje nosilaca svetlosti

2. Stvaranje prostora i odvajanje voda 5. Stvaranje života u vazduhu i života u moru

3. Odvajanje voda i suvog tla, i priprema zemlje za nastanjivanje ljudi i životinja 6. Stvaranje života na kopnu i stvaranje čoveka

v) Teorija evolucije

Od najednostavnije forme materije i života sve postojeće vrste biljaka i životinja (uključujući i čoveka), kao i razne manifestacije života, kao što su inteligencija, moralnost, religioznost, su se razvile savršenim prirodnim procesom, prirodnim silama.

Ovo je samo predpostavka. Možemo reći, beznadežan sukom sa izveštajem stvaranja u Postanju.