SLUŽBE HRISTOVE

Pismo pripisuje trostruku službu Hrista, govoreći o Njemu kao o Proroku, Svešteniku, i Caru.

1 .Proročka služba. Stari zavet je prorekao dolazak Hrista kao proroka (Ponovljeni zakoni 18,15; uporedi sa Dela 3,23). O sebi je govorio kao o proroku (Luka 13,33) tvrdeći da donosi poruku od Oca (Jovan 8,26-28; 12,49.50; 14,10.24) proričući budućnost (Matej 24,3-35; Luka

19,41-44) i govoreći sa jednim autoritetom (Matej 7,29). Stoga ne čudi da su Ga ljudi prepoznali kao proroka (Matej 21,11.46; Luka 7,16; 24,19; Jovan 6,14; 7,40; 9,17). Prorok je onaj koji prima božanska otkrivenja u snovima, vizijama, ili u verbalnoj komunikaciji; i prenosi to narodu oralno ili vidljivo u proročkom delanju (Izlazak 7,1; Ponovljeni zakoni 18,18; Brojevi 12,6-8; Isaija 6; Jeremija 1,4-10; Jezekilj 3,1-4.17). Njegovo delo može da se odnosi na prošlost, sadašnjost, ili budućnost. Jedan od njegovih glavnih zadataka bio je da tumači moralne i duhovne aspekte zakona za ljude. Hristos je već delova u Starom zavetu kao prorok (1.Petrova 1,11; 3,18-20). On je to činio i dok je bio na zemlji, i nastavlja čineći to preko Svetoga Duha i preko svojih apostola nakon svog vaznesenja (Jovan 14,26; 16,12-14; Dela 1,1). Čak i sada njegova proročka služba se nastavlja kroz službu Reči i duhovnog prosvetljenja vernika. Ovo je jedina uloga Hrista koja je prepoznata u modernoj liberalnoj teologiji.

2 .Sveštenička služba. Stari zavet je predvideo i nagovestio sveštenstvo dolazećeg Otkupitelja (Psalam 110,4; Zaharija 6,13; Isaija 53). U Novom zavetu postoji samo jedna knjiga u kojoj je On nazvan sveštenikom, naime, Jevrejima poslanica, gde se ime učestalo pojavljuje (Jevrejima 3,1; 4,14; 5,5; 6,20; 7,26; 8,1). Ipak, ostale knjige ukazuju na Njegov sveštenički rad

(Marko 10,45; Jovan 1,29; Rimljanima 3,24.25; 1.Korinćanima 5,7; 1.Jovanova 2,2; 1.Petrova 2,24; 3,18). Dok je prorok predstavljao Boga pred narodom, sveštenik je predstavljao narod pred Bogom. Oboje su bili učitelji, i prvi je naučavao moralni zakon a drugi ceremonijalni. Sveštenik je imao određene privilegije pristupa Bogu, govoreći i delujuću u ime naroda. Jevrejima 5,1.3. nam govore da je sveštenik izabran iz naroda da bude njegov predstavnik, da je određen od strane Boga, da je aktivan pred Bogom u interesima ljudi, i da prinosi darove i žrtve za grehe. On takođe posreduje za ljude.

Svešteničko delo Hrista je, prvenstveno, da prinese žrtvu za greh. Starozavetno žrtvovanje je ukaivalo na veću žrtvu Hristovu (Jevrejima 9,23.24; 10,1; 13,11.12). Ipak, Hristos je nazvan i ‘jagnje Božije’ Jovan 1,29 i ‘napa pasha’ 1.Korinćanima 5,7. Novi zavet jasno govori o svešteničkom delu Hrista u raznim tekstovima: Marko 10,45; Jovan 1,29; Rimljanima 3,24.25;

5,6-8; 1.Korinćanima 5,7; 15,3; Galatima 1,4; Efescima 5,2; 1.Petrova 2,24; 3,18; 1.Jovanova 2,2;

4,10; Otkrivenje 5,12. Najčešći navodi su u Jevrejima 5,1-10; 7,1-28; 9,11-15.24-28;

10,11-14.19-22; 12,24; 13,12.

Osim toga što prinosi veliku žrtvu za grehe, Hristos kao sveštenik takođe posreduje za Svoj narod. Nazvan je našim parakletosom implicitno u Jovanu 14,16 i eksplicitno u 1.Jovanova 2,2. Termin znači ‘onaj koji je pozvan da pomogne, posrednik, onaj koji posreduje za drugog’.

Novi zavet ukazuje na Hrista kao našeg posrednika u Rimljanima 8,34; Jevrejima 7,25; 9,24; 1.Jovanova 2,1. Njegovo posredničko delo se temelji na Njegovoj žrtvi, i nije ograničeno, kao što to neki naučavaju, na posredničku molitvu. On predstavlja Svoju žrtvu Bogu, na temelju nje traži sve duhovne blagoslove za svoj narod, brani ih od optužbi Satane, zakona, savesti, osigurava oproštenje za sve pravedne optužbe koje su protiv njih, i posvećuje njihovo obožavanje i službu kroz delovanje Svetoga Duha. Ovaj posredničkiposlao je ograničen u karakteru; on se odnosi samo na izabrane, ali uključuje sve izabrane, bilo da su već vernici ili to još nisu (Jovan 17,9.20).

3 .Carska služba. Kao Sin Božiji, Hristos prirodno deli univerzalnu vlast Božiju.

Govorimo o njegovom carstvu koje je potvrđeno na Njemu kao Posredniku. Ono je dvostruko, naime, Njegova duhovno carstvo (duhovno carovanje) nad Crkvom i Njegovo carovanje nad univerzumom.

a.Njegovo duhovno carstvo. Biblija o ovome govori na mnogim mestima (Psalam 2,6; 132,11; Isaija 9,6.7, Mihej 5,2; Zaharija 6,13; Luka 1,33; 19,38; Jovan 18,36.37; Dela 2,30-36). Carstvo Hristovo je Njegova carska vlast nad Njegovim narodom. Nazvana je duhovnom jer se odnosi na duhovnu oblast, uspostavljena je u srcima i životima vernika, ima duhovni kraj u svom pogledu - spasenje grešnika - i dostupna je duhovnim sredstvima, Rečju i Duhom. Najčešće se vežba u okupljanjima, vladavini, zaštiti i usavršavanju Crkve. Ovo carstvo kao i oblast nad kojom se proteže ne u Novom zavetu nazvana ‘Carstvo Božije’ ili ‘Carstvo nebesko’. U strogom smislu reči jedino vernici, članovi vidljive Crkve, jesu građani carstva. Ali termin ‘carstvo Božije’ se ponekada upotrebljava u širem smislu, uključujući sve koji su živeli pod objavom evanđelja, i koji imaju mesta u vidljivoj Crkvi (Matej 13,24-30.47-50). Carstvo Božije je u jednu ruku sadašnja, duhovna realnost u srcima i životima ljudi (Matej 12,28; Luka 17,21; Kološanima 1,13) ali u drugu ruku ono je buduća nada, koja se neće realizovati sve do povratka Isusa Hrista (Matej 7,21; Luka 22,29; 1.Korinćanima 15,50; 2.Solunjanima 4,18; 2.Petrova 1,11). Buduće carstvo će u suštini biti isto kao i sadašnje, naime, vladavina Boga uspostavljena i priznata u srcima ljudi. Razlikovaće se u sledećem, da će biti vidljivo i savršeno. Biblija naučava da će ovo carstvo biti večno: Psalam 45,6; 72,17; 89,36.37; Isaija 9,6; Danilo 2,44;

2.Samuilova 7,13.16; Luka 1,33; 2.Petrova 1,11.

b.Njegovo univerzalno carstvo. Nakon vaskrsenja Hristos je svojim apostolima rekao: ‘Meni je dana sva vlast na nebi i na zemlji’. (Matej 28,18) Ista istina se naučava i u 1.Korinćanima 15,27; Efescima 1,20-22. Ovo carstvo se ne treba mešati sa izvornim carstvom Hrista kao Sina Božijeg, iako se odnosi na istu oblast. To je carstvo univerza povereno Hristu kao Posredniku u ime Svoje Crkve. Kao Posrednik On sada vodi sudbinu pojedinaca i nacija, kontroliše živote sveta i čini ih podređenim Njegovoj otkupljeničkoj ulozi, i štiti Svoju Crkvu od opanosti kojima je izložena u svetu. Ovo carstvo će trajati dok se pobeda nad neprijateljima Božijim ne zaključi. Kada se zaključi, biće vraćena Ocu (1.Korinćanima

15,24-28).