SISTEM HRIŠĆANSKOG VEROVANJA

Kada smo započeli s proučavanjem šta hrišćani veruju, dali smo odgovore na neke od mnoštva važnih teoloških pitanja koja svi postavljamo. Otvorili smo Bibliju, jedini pravi izvor znanja po pitanju ovoga predmeta, pokušavši naći nekoliko temeljnih odgovora na brojna, katkad teška pitanja. Zbog malo prostora, naša proučavanja su bila kratka i ponekad samo uvodna u određene tebe sa kojima se susrećemo. Naša nada je da ove lekcije izoštre prohteve čitalaca za potpunijom studijom mnoštva područja hrišćanske doktrine.

U ovoj lekciji želim da zajedno podvučemo ono što smo proučili kako bi dobili celokupno gledište o svemu čega se dotiče hrišćanska doktrina. Evanđeoski hrišćani drže da sva istina dolazi od Boga, a dublji smisao ovoga je koncept jedinstva celokupne istine. Proučavali smo različita teološka poručja pa ćemo sada pokušati vidti kako ih spojiti zajedno u ujedinjeni sistem mišljenja. U želji da ovo učinimo, koristićemo konture određenih područja uobičajenih za sistematsku teologiju; dati sažetak u jednoj ili dve rečenice kao zaključke proučavanja svakog od predmeta.

Temelji: Biblija je Božja Reč

Celo Pismo je Bogom nadahnuto te je bez greške u svom originalu. Knjige sadržane u Bibliji su određene pod vodstvom Svetoga Duha, koji je nadahnuo pisce; bili su prepoznati od strane Crkve jer su dolazili od božanski pomazaniih govornika ili pisaca.

Bog: Bog je vrhunski suveren

Bog Biblije je Stvoritelj neba i zemlje. On je beskonačan, večan i nepromenjiv u svim svojim obeležjima. Postoji u tri osobe - Otac, Sin i Sveti Duh. Svo troje je isto u svojoj prirodi, jednaki u svojoj moći i slavi. Bog je Gospodar neba i zemlje, vremena i istorije, ima plan za sve što će se dogoditi. On je suvereni trojedini Bog.

Stvaranje: Bog je slavni Stvoritelj

Bog ostvaruje svoj plan na tri načina: Njegovo večno određenje, delo stvaranja i delo proviđenja. Bog je stvorio sve stvari u svom redu te potpomaže i upravlja svim stvorenim. Čovek, stvoren na sliku i naličje Božje bio je vrhunac toga stvaranja, a tada je celo delo stvaranja završeno Božjim odmaranjem u ustanovljenjem Sabata.

Čovek: Kruna Božjeg stvaranja

Čovek, muško i žensko, su stvoreni na Božju sliku, provobitno pravedni. Obdareni svetom naravi koja mu je bila podložna, funkcionisao je kao prorok, sveštenik i kralj.

Greh: Pad i njegove posledice

Adam, prvi čovek, bio je pod savezom, svojim delom doveden u kušnju. Bio je odgovoran da bude poslušan Bogu u savršenstvu, naročito kada je reč o stablu spoznaje dobra i zla. Adam je sagrešio kada je pojeo zabranjeni plod. U toj pobuni, u ime celog čovečanstva, delovao je kao predstavnik saveza, tako da je njegov greh uticao na celo potomstvo. Celokupno čovečanstvo, njegovi potomci, su sagrešili i pali u njemu, čime su učinili sebe odgovornim za očaj ovoga života, smrt i pakao.

Hrist: osoba i Hristovo delo

Isus Hrist je posrednik saveza milosti. On je druga osoba Svete Trojice koji je dobrovoljno došao u svet i preuzeo ljudsku narav (prirodu), kako bi mogao biti naš predstavnik u smislu drugog Adama. On je oboje, i Bog i čovek sa dve različite naravi, iako je bio jedna osoba. Rodila ga je devica i živeo je bezgrešnim životom. Delovao je kroz tri službe originalno dodeljene Adamu:

Prorok - govorio je u ime Božje

Sveštenik - prikazao nas je Bogu u vlastitoj žrtvi na krstu, radi naših greha

Kralj-upravlja svim stvarima kao Kralj kraljeva i Gospodar gospodara

Opravdanje: Sveti Duh primenjuje Hristovo Evanđelje na izabrane time što ih delotvorno poziva na spasenje

Opravdanje primamo samo po veri, što počiva na samom Hristu, za spasenje od naših greha. Bog oprašta naše grehe te nas u svojim očima prihvata pravednima, na temelju Hristove pravednosti, koju nam je uračunao po veri.

Posvojenje: Bog nas dovodi u Svoju Porodicu

Čini nas naslednicima večnog života, zajendo sa Isusom Hristom.

Posvećenje: rastemo duhovno i činimo dobra dela

Opravdani smo samo po veri, ali smo odgovorni da činimo dobra dela. Posvećenje je proces - počinje sa našim rođenjem natavljajući se kroz naše živote - po kojem smo u mogućnosti umirati sve više grehu i živeti više u rpavednosti, snagom Svetoag Duha što živi u nama.

Sredstva milosti: Bog se milostivo pobrinuo za sredstva kako bi rasli u svetosti i pobožnosti

Sredstva milosti su Reč, molitva i svete tajne. Trebali bi vredno da koristimo ova sredstva kojima će nas Bog blagosloviti rastom u duhovnim životima.

Crkva: Bog je pozvao ljude za sebe

Bog ima vlastiti poseban narod; odvojen od sveta. Taj narod uključuje vernike i njihovu decu. Isus kao kralj svoje Crkve dao joj je primarni zadatak; da sakupi izabrane u ejdno telo te da ih uči Reči. Crkva poseduje duhovni autoritet koji se praktikuje kroz pravilno uspostavljene službe. Deluju sa Hristovim autoritetom kada čine ono što je u saglasno Reči.

Poslednje stvari: buduće jamstvo

Duše vernika pojedinaca nakon smrti odlaze odmah u Hristovu prisutnost. Tela ostaju u grobu do vaskrsenja mrtvih prilikom Isusovog dolaska. Poredak događaja kada je reč o Hristovom povratku je podvrgnut različitim interpretacijama bibličara. Tri osnovna gledišta su predmilenijanizma (Hrist dolazi ponovo pre milenijuma), postmilenijanizam (Hrist se vraća na zemlju nakon milenijuma) i amilenijanizam (milenijum je sadašnje razdoblje u simnoličnom obliku). Bez obzira na različita milenijumska gledišta kojih se možemo drćati, svako od nas treba gledati na lični Hristov dolazak.

Gledajući na sistem hrišćanske doktrine kao na celinu protrebno nam je da se zaustavimo kako bi razmotrili ispravno gledište takvog rasporeda. Ako je ikada postojao određeni sistem misli vredan proučavanja sam po sebi, to je teologija. No ako bi se zaustavili ovde, zanemarili bi bit hrišćanske misli, jer dok proučavamo Bibliju nalazimo da ako ne prepoznamo našu potrebu grešnika za Otkupljenjem, zatim ako ne dođemo Hristu kao jedinom svedovoljnom Spasitelju, zapravo smo u potpunosti promašili svrhu Pisma i teologije.

Konačno svrha teologije je da nas vodi u praktikovanje pobožnosti, smislenim životima koje Bog želi da imamo. Ako naše proučavanje ovoga dela rezultira samo spekulativnim razmatranjiima i ne donosi promenu na bolje u našim životima, nećemo ispuniti svrhu proučavanja.

Sa povlasticama dolaze i odgovornosti. Zbog povlastice da smo dosegli više ili novo saznanje onoga što Bog želi od nas dolazi i odgovornost činjenja - živeti na način na koji Bog želi i činiti dobra dela koja želi da činimo. Svako od nas je pozvan da se lično odredi po pitanju svake od doktrina proučavane u ovoj knjizi.

Nekoliko odeljaka Pisma se posebno dotiče ovog potrebno određivanja. Prvi traženi odgovor za nas je verovati evanđelje, verovati u Hrista i primiti Ga kao Gospoda i Spasitelja (ako to već nismo učinili). Pavle i Sila su na pitanej kako biti spasen, zatvoreniku u Filipima, dali odgovor: Veruj u Gospoda Isusa, pa ćeš se spasiti ti i dom tvoj. (Dela 16,31). Primetite kako ovo uključuje veru - stavljanje poverenja u Hrista. Apostoli nisu rekli da je potrebno verovati o Hristu, već verovati u Njega. Tada, a i sada smo pozvani da stavimo svoje potpuno poverenje u Njega kao našeg Gospoda i Spasitelja.

Prilikom primanaj Hrista kao Gosoda i Spasitelja potrebno je da se ozbiljno okrenemo od naših greha, što Biblija naziva pokajanjem. Petar je završio propoved na Pedesetnicu pozivom: Obratite se - reče im Petar. Neka se svaki od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje greha. (Dela 2,38) Prilikom propovedi u Atini, Pavle je objavio: A sada - zatvorivši oči nad vremenima neznanja - Bog poručuje ljudima da se svi i svuda obrate. (Dela 17,30)

Ako bi rekli da nas doktrina predodređenja (izabranja) opravdava od odgovora na evanđelje, tada nam je potrebno ponovo čuti poziv koji je Isus dao nakon zahvaljivanja Bogu na ovoj doktrini. Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas okrepiti. Uzmite jaram moj na sebe i učite od mene, jer sam krotkog i poniznog srca. Tako ćete naći pokoj svojim dušama, jer jaram je moj slada, a moje breme lako. (Matej 11,28-30) Isus na nas stavlja odgovornost dolaska Njemu.

Za one koji su već primili Hrista kao Gospoda i Spasitelja te lično poznaju Isusa, ove lekcije bi trebale postaći podsticaj za rast u milosti. Biblija nas često podstiče da živimo pobožnim životom, da se krećemo u bliskom zajedništvu sa Bogom u da budemo sveti. Poslšajte Isusov pozvi na učeništvo: Ako me ljubite, višićete moje zapovesti. (Jovan 14,15) Ovde nam daje način na koji će se demonstrirati naša ljubav prema njemu, odnosno: biti poslušan onome što je zapovedio.

Isus se ponovo vraća ovoj temi u svom poslednjem razgovoru sa učenicima pre smrti. Ostaćete u mojoj ljubavi ako budete vršili moje zapovesti, kao što sam i ja vršio zapovesti Oca svoga te ostajem u njegovoj ljubavi... Ovo je zapovest moja: ljubite jedan drugoga kao što sam ja ljubio vas... Ovo vam zapovedam da ljubite jedan drugoga. (Jovan 15,10.12.17) Trebamo biti poslušni Božjim zapovestima što je dokaz naše ljubavi prema Njemu. Naročito nam je zapoveđeno da volimo jedni druge kao što je On vas voleo. Činimo najbolje kada duhovno rastemo, svakodnevno hodajući sa Isusom Hristom, ostvarujemo ono što je na nama kada je reč o pobožnosti i svetosti, i činimo dobra dela za koja smo predodređeni (Efescima 2,10). Ove lekcije su napisane kako bi upoznali ove realnosti.