PROVIĐENJE

Bog ne samo da je stvorio svet, On ga i održava, i zato je prirodno da nakon doktrine o stvaranju pređemo na doktrinu o proviđenju. Možemo to definisati kao onaj rad Božiji u kojem On čuva svoju tvorevinu, koja je aktivna u svemu što se dešava u svetu, i upravlja sve stvari do njihovog određenog kraja. Uključuje tri elementa od kojih prvi prvenstveno odnosi na biće, drugi na aktivnost i treći na svrhu svih stvari.

1.Elementi Božanskog proviđenja

Razlikujemo tri elementa:

a.Božansko (o)čuvanje

Ovo je ono stalno Božije delo kojim On podržava sve stvari. Dok svet ima drugačije postojanje i nije deo Boga, ipak ima temelj svog stalnog postojanja u Bogu a ne u sebi samom. On traje kroz stalno pokazivanje božanske sile kojom su sve stvari održavane u biće i akciju. Ova doktrina se naučava u sledećim odlomcima: Psalam 136,25; 145,15; Nemija 9,6; Dela 17,28; Kološanima 1,17; Jevrejima 1,3;

b.Božanska saglasnost

Ovo možemo biti definisano kao ono delo Božije kojim On radi zajedno sa svim Svojim stvarstvom i uzrokuje da oni deluju upravo onako kako oni čine. To uključuje da postoje stvarni sekundarni uzroci u svetu, kao što su prirodne sile i ljudska volja, tvrdeći da deluju nezavisno od Boga. Bod radi u svakom delu Svoga stvorenja, ne samo u njihomi dobrim već i u njihovim zlim delima. On ih stimuliše na delovanje, prateži svaki momenat njihovih dela, čineći ih efektivnim. Pa ipak, nikada ne trebamo misliti o Bogu i čoveku kao o jednakim uzrocima; Bog je primarni a čovek samo sekundarni izvor. Niti trebamo smatrati da svako od njih dvojice radi svoj deo, poput timskog rada. U svojoj celini, sva dela su u potpunosti dela Božija i dela ljudska. Bog nije odgovoran za ljudska grešna dela. Ova doktrina se nalazi u Pismu: Ponovljeni zakoni 8,18; Psalam 104,20.21.30; Amos 3,6; Matej 5,45; 10,29; Dela 14,17; Filipljanima 2,13;

v.Božanska vladavina

Ovo je stalna aktivnost Božija gde On upravlja svim stvarima tako da one odgovaraju svrsi svoga postojanja. Bog je predstavljen kao Kralj univerzuma Starog i Novog zaveta. On prilagođava Svoju vladavinu nad prirodom stvarstva koju vodi; njegova vladavina fizičkog sveta se razlikuje od vladavine duhovnog sveta. Ona je univerzalna: Psalam 103,19; Danilo 4,34.35, uključuje najneznačajnije stvari: Matej 10,29-31, čak i ono što je naizgled slučajno: Priče 16,33, i uključuje dobra i zla dela ljudi: Filipljanima 2,13; Postanje 50,20; Dela 14,16.

2. Zablude o Božanskom proviđenju

Kada su u pitanju zablude, trebamo se čuvati sledećih:

a.Deistički koncept

Božija briga za svet je opšte prirode. On je stvorio svet, uspostavio zakone, pokrenuo i udaljio se od svega. On interveniše jedino ako se nešto loše dogodi sa regularnim delanjem svega. Bog je Bog koji je udaljen.

b.Panteistički koncept

Panteizam ne pravi razliku između Boga i sveta. On identifikuje ovo dvoje, i stoga ne daje prostora za proviđenje na ispravan način sveta. Drugim rečima, nema takvih stvari kao što su sekundarni uzroci. Bog je diraktan autor svega što se dešava u svetu. Čak i onih dela koja smo pripisali čoveku. Bog je jedino Bog koji je blizu, i nije Bog koji je udaljen.

3.Izvanredno proviđenje ili čudo

Pravimo razliku između opšteg i posebnog proviđenja. Kada je posebno proviđenje u pitanju, čuda imaju važno mesto. Čuda su nadprirodna dela Boga; delo koje je postignuto bez posredovanja sekundarnog izvora. Ako Bog ponekada naizgled koristi sekundarni izvor u činjenju čuda, On ih koristi na neobičan način, tako da je delo nadprirodno. Neki smatraju da su čuda nemoguća, jer ona uključuju narušavanje prirodnih zakona. To je pogrešno. Takozvani zakoni prirode samo predstavljaju Božije uobičajene metode delovanja. Činjenica da Bog radi prema konačnom redu ne znači da On ne može da odstupi od tog reda, i da bez rušenja ili narušavanja istog, dovede do neuobičajenih rezultat. Čak i čovek može podignuti svoju ruku i baciti loptu u vazduh uprkos zakonu gravitacije i bez ikakovg narušavanja njenog delovanja. Naravno, ovo nije nemoguće za Svemogućeg Boga. Čuda u Pismu su sredstva otkrivenja: Brojevi 16,28; Jeremija 32,20; Jovan 2,11; 5,36.