POZIV I OBNOVA (REGENERACIJA)

1. Poziv. Poziv je uopšteno moće definisati kao veličanstveno delo Božije kada On poziva grešnike da prizvate spasenje koje je ponuđeno u Hristu Isusu. On može biti spoljašnji ili unutrašnji.

A. Spoljašnji poziv. Pismo govori o njemu ili ukazuje na njega u nekolio odlomaka: Matej 28,19; 22,14; Luka 14,16-24; Dela 13,46; 2.Solunjanima 1,8; 1.Jovanova 5,10. Sastoji se u predstavljanju i ponudi spasenja grešninjima u Hristu, zajedno sa iskrenim podsticanjem da se prihvati Hristos verom da bi se postiglo oproštenje greha i večni život. Iz definicije već je vidljivo da sadrži tri elementa, naime, (1) predstavljanje evanđeoskih činjenica i ideja; (2) poziv na pokajanje i verovanje u Isusa Hrista, i (3) obećanje o oproštenju i spasenju. Obećanje je uvek uslovljeno; njegovo ispunjenje se može očekivati jedino na putu prave vere i pokajanja. Spoljašnji poziv je univerzalan u smislu da on dolazi svakom čoveku kojem je evanđelje predstavljeno. Nije ograničeno na neko doba ili naciju ili klasu ljudi, i dolazi do odbačenih kao i do izabranih: Isaija 45,22; 55,1; Jezekilj 3,19; Joil 2,32; Matej 22,2-8.14; Otkrivenje 22,17. Prirodno ovaj poziv, pošto dolazi od Boga, je ozbiljan. On poziva grešnike u dobru veru, iskreno želeći njihovo prihvatanje poziva, i u svoj iskrenosti obećava večni život onima koji se pokaju i veruju.

Naum 23,19; Psalam 81,13-16; Poslovice 1,24; Isaija 1,18-20; Jezekilj 18,23.32; 33,11; Matej 23,37; 2.Timoteju 2,13. U spoljašnjem pozivu Bog održava Svoju tvrdu nad grešnicima.

Ukoliko osoba ne prihvati poziv, on uvećava svoju krivicu. On je takođe i određeno sredstvom kojim Bog okuplja izabrane iz svih nacija ovoga sveta (Rimljanima 10,14-17) i treba se posmatrati kao blagoslov za grešnike, iako se može okrenuti i u kletvu (Isaija 1,18-20; Jezekilj 3,18.19; Amos 8,11; Matej 11, 20-24; 23,37). Konačno, on takođe služi da opravda Boga u osudi grešnika. Ukoliko oni preziru ponudu spasenja, njihova krivica stoji u jasnom svetlu (Jovan 5,39.40, Rimljanima 3,5.6.19).

B. Unutrašnji poziv. Iako razlikujemo dva aspekta ovog Božijeg poziva, to je ustvari jedan poziv. Unutrašnji poziv je ustvari spoljašnji poziv koji je učinjen efektivnim delovanjem Svatoga Duha. On uvek dolazi grešniku preko Reči Božije, koja je spasonosno primenjena od strane Svetoga Duha (1.Korinćanima 1,23.24). U razlici od spoljašnjeg poziva, to je moćan poziv koji je efektivan kada je u pitanju spasenje (Dela 13,48; 1.Korinćanima 1,23.24). To je poziv bez pokajanja, poziv koji nije podređen promeni, i nikada se ne povlači (Rimljanima 11,29). Osoba koja je pozvana će sigurno biti spasena.

Sveti Duh deluje kroz propovedanje Reči čineći njeno uveravanje efektivnim, tako da čovek sluša glas Svoga Boga. Pod prosvetljenjem Svetoga Duha, osoba ga postaje svesna. Uvek je usmeren na određeni kraj. To je poziv u zajedništvo Isusa Hrista (1.Korinćanima 1,9) da nasledi blagoslov (1.Petrova 3,9) do slobode (Galatima 5,13) do mira (1.Korinćanima 7,15) do svetosti (1.Solunjanima 4,7) do jedne nade (Efescima 4,4) do večnoga života (1.Timoteju 6,12) i do Božijeg carstva i slave (1.Solunjanima 2,12).

2. Obnova (regeneracija). Božanski poziv i obnova stoje u uskoj vezi. Nekoliko stvari trebamo razmotriti:

A) Njenu prirodu. Reč ‘obnova’ se ne upotrebljava uvek u istom smislu. U užem smislu označava delo Boga kojim princip novog života umeće u čoveka, i duša čoveka je učinjena svetom. U odnosu na propovedanje označava novo rođenje ili prvu manifestaciju novog života. To je osnovna promena u principu života i stoga utiče na celog čoveka 1.Korinćanima 2,14; 2.Korinćanima 4,6; Filipljanima 2,13; 1.Petrova 1,8. Ona je završena u momentu vremena - u trenutku, i nije postepeni proces kao što je to posvećenje. Preko obnove prelazimo iz smrti u život (1.Jovanova 3,14). To je tajno i nedostižno delo Božije koje nikada nije direktno percipirano od strane čoveka, ali se jedino može spoznati po svojim efektima.

B) Njenom autoru. Bog je autor obnove (regeneracije). Pismo obnovu predstavlja kao delo Svetoga Duha (Jovan 1,13; Dela 16,14; Jovan 3,5.8). To je ekskluzivno delo Božijeg Duha.

Ne postoji kooperacija između Boga i čoveka kada je u pitanju obnova (regeneracija), kao što je to slučaj u obraćenju. U užem smislu reči, obnova (regeneracija) je usađivanje novog života; to je direktno i neposredno delo Svetoga Duha. To je delo stvaranja i upravo zbog tog samog razloga ne možemo reč evanđelja upotrebiti kao instrument. Čini se da Jakov 1,18 i 1.Petrova 1,23 dovore da reč propovedanje jeste upotrebljena u obnovi (regeneraciji) u širem smislu, uključujući i novo rođenje. U tom više inklusivnom smislu obnova (regeneracija) je bez ikakve sumnje dovedena kroz delovanje Reči.

V) Njenom mestu u redu spasenja. Pismo ne ostavlja nikakvu sumnju kada je u pitanju neophodnost obnove (regeneracije) (Jovan 3,3.5.7; 1.Korinćanima 2,14; Galatima 6,15). Ovo sledi iz činjenice da smo po prirodi mrtvi u prestupu i grehu, i da moramo biti darivani sa novim duhovnim životom, ukoliko želimo da uživamo božansku naklonost u zajedništvu sa Bogom. Pitanje koje se često nameće jeste šta je od ovo dvoje prvo, poziv ili obnova (regeneracija). Da bismo odgovorili na ovo pitanje moramo reći da u slučaju odraslih spoljašnji poziv uobičajeno prethodi ili se poklapa sa obnovom (regeneracijom) u užem smislu. Obnova (regeneracija), kao umetanje novog života, prethodni unutrašnjem pozivu, a spoljašnji poziv prethodi obnovi u širem smislu, odnosno novom životu. Ovaj redosled nalazimo u zapisu o Lidiji u Delima 16,14: ‘I jedna bogobojazna žena po imenu Lidija, prodavačica purpura iz grada Tijatire, slušaše (spoljašnji poziv): njoj Gospod otvori srce (obnova-regeneracija u užem smislu) da pazi na Pavlove reči. (unutrašnji - interni poziv)’