POSLEDNJI DOGAĐAJI

Biblijska čitanja: 2.Korinćanima 5,1-10; 1.Solunjanima 4,13-18.

Biblija nas uči da će svemu na Zemlji jednoga dana doći kraj. Kao što je postojao početak svega (stvaranje) tako će doći i kraj svega (uništenje). Tokom vekova dosta se debatovalo o poslednjim danima. Ljudi su uvek želeli da vide budućnost.

Šta će nam se dogoditi kada umremo? Da li odmah idemo u nebo, ako smo hrišćani, ili na neko drugo mesto gde čekamo prelazak u nebo? Šta će se dogoditi sa našim telima? Šta će se dogoditi kada se Isus vrati? Ovakva pitanja, i mnoga druga, normalna su ljudska znatiželja.

Međutim, moramo razumeti da nam Biblija ne daje uvek odgovore na sva naša pitanja, naročito na ona vezana za budućnost. Neke činjenice i principi su jasno napisani, ali neke istine moramo sakupljati iz raznih delova pisma. Kada i nađemo odgovore na neka od tih pitanja, često su ti odgovori pisani nama teško razumljivim jezikom. Biblija nam o budućnosti govori dve stvari: neki delovi Pisma nam govore šta se događa sa pojedincima u smrti i šta im se događa kod opšteg vaskrsenja; drugi delovi nam govore šta će se dogoditi sa svetom kada se Isus vrati u sili i slavi.

O BUDUĆNOSTI POJEDINCA

Smrti i prelazno stanje

Sva ljudska bića čekaju smrt, osim ako se Hristos pre toga ne varti. Iskustvo smrti nam je svima velika nepoznanica. Smrt znači prestanak našeg zemaljskog života, pred nama je nepoznata budućnost koje se plašimo, što je sasvim normalno. Normalno je da želimo znati šta će biti sa nama kada umremo. To je treće filozofsko pitanje čovečanstva: Kuda idemo nakon smrti?

Pogledajmo prvo šta nas Biblija uči o smrti. Prvo, kada je čovek stvoren, smrt nije bila deo ljudskog iskustva. Smrt je došla kao posledica prokletstva nakon čovekovog pada u greh. Čovek je prvobitno bio stvoren da živi, a ne da umre. Obzirom da je smrt posledica pada u greh, to je iskustvo strano našoj prvobitnoj prirodi, čak je i Isus oklevao pred smrću u Getsimanskom vrtu.

Drugo, Biblija nas uči da je smrt odvajanje duha/duše od tela. Tu tvrdnju nalazimo u delovima Biblije koji govore o vaskrsenju, gde se duh vraća telu (1.Korinćanima 17,22; Luka 8,55). To nam govori da smrt znači da čovekova duša/duh napušta telo. Naša tela ostaju na zemlji, tačnije u zemlji, vraćaju se u prah iz kog su nastala. Međutim, šta se događa sa ljudskom dušom?

Na sreću, Biblina nam govori šta se događa. Apsotol Pavle piše o tome u 2.Korinćanima. U jednom delu govori o zemaljskom šatoru, kući (2.Korinćanima 5,1). Možda nam se ovo objašnjenje čini malo nejasnim, ali čitajući dalje apostol objašnjava da misli na telo (2.Korinćanima 5,6-9). Čak se i vernici ne žele svući (umreti, 2.Korinćanima 5,2-4). Bojimo se smrti, a to nam govori da je u ljudskoj prirodi da telo i duša (duh) budu jedno. Odvajanje tele i duše nam predstavlja pretnju i zato se bojimo.

Hrišćani, koji znau da će jednoga dana primiti proslavljena tela, raduju se danu kada će se opet obući u telo (2.Korinćaniam 5,4). Pavle nadalje govori da dok smo u telima daleko smo od Gospoda (2.Korinćanima 5,6). Šta znači biti odvojen od tela? Zači biti biti blizak Gospodu (2.Korinćanima 5,6). Drugim rečima, kada umremo naša duša napušta telo i odlazi Gospodu, odmah. Biblja nam ni na koji način en daje ni naslutiti da psotoji neko prelazno stanje u kojem duša čeka odlazak Gospodu.

To potvrđuje i Pavle kada je bio suočen sa mogućnošću vlastite smrti: Jer Hristos je za mene život, a smrt dobitak. (Filipljanima 1,21) Pavle je očekivao neki dobitak sa smrću; a to je mogao očekivati i reći jedino ako je bio siguran da nakon smrti ide Gospodu.

Potvrda ove izjave, da vernici nakom smrti odmah idu Bogu, nalazimo na drugom mestu. U jednoj od svojih poslanica pavle opisuje Hristov povratak kada će sa sobom dovesti one koji su umrli ujedinjeni sa njim (1.Solunjanima 4,14).

Konačno odredište ljudi

Važno je napomenuti da iako naše duše nakom smrti odlaze kod Boga, to nije trajnos tanje. Nalazimo da Biblija na nekim mestima govori o prelaznom stanju između trenutka smrti i konačnog vaskrsenja prilikom drugog Hristovog dolaska.

Pažljivo proučavanje Poslanice Solunjanima pokazuje da Pavle govori o drugom Hristovom dolasku kada će sa Njim doći i oni koji su umrli ujedinjeni sa Gospodom (1.Solunjanima 4,14.159. Njihova tela će vaskrsnuti i biti ujedinjena sa dušom. Tek onda će oni koji će tada biti živi, biti pozvani. Pavle nas uči da oni koji budu živi u vreme Hristovog drugog dolaska neće umreti, već će njihova tela u trenu biti preobražena u proslavljena tela (1.Korinćanima 15,52).

Šta će biti sa nehrišćanima? Biblija nam o tome ne govori, osim u priči o bogatašu i Lazaru (Luka 16,19-31). Iz te priče vidimo da su obe duše, i Lazera i bogataša, bile svesne i nakon smrti. Lazar je otišao u raj (krilo Avrahamovo), dok je bogataš završio na mestu gde se strašno mučio. Kao i sa v ernicima, stanje kada će duša i telo biti odvojeni nije konačno stanje, već samo prelazno stanje. Dok vernici odlaze u prisutnost Božiju, nevernici odlaze na mesto muka.

Isus nas uči da će prilikom svog drugog dolaska pozvati mrtve iz njihovih grobova, neke na vaskrsenje i život, a neke na osudu (Jovan 5,25-29). Iz ovog učenja vidimo da će se i nevernici kao i vernici, ujediniti sa svojim telima. Tada će im se suditi, i duši i telu, a vernici će ući u slavu takođe potpuni, dušom i telom.

Slavni Hristov povratak

Pri svom drugom dolasku Hristos će se vratiti sa silom i slavom, pri čemu će se dogoditi još mnoštvo propratnih događaja.

Teolozi se ne slažu kada je reč o redosledu, hronologiji tih propratnih događaja. Svaki od tri gledišta, koliko ih ima, ima sovje jake i slabe tačke, a pozabaviće se svima. Moramo razumeti da ne možemo nikako biti u potpunosti sigurni kada se radi o budužim događajima. Niko još nije uspeo dokučiti sve detalje budućih događaja i kojim će se redosledom događati. Bog je odlučio da nam da opšte izjave i obrise budućih događaja, svi ćemo biti iznenađeni kada se proročanstva počnu ostvarivati. Neslaganja se javljaju kod tumačenja značenja hiljadu godina iz Otkrivenja 20 i odnosa Hristovog dolaska spram tog milenijuma. Ove ideje su i dobile nazive upravo po pitanju tih hiljadu godina.

Predmilenijalizam

Najpopularnije verovanje među evanđeoskim hrišćanima je da će se Hristos vratiti i uspostaviti svoje hiljadugodišnje carstvo. To se zove predmilenijalizam, jer drži da će se Hristos vratiti pre početka tih hiljadu godina. Kada se vrati Hristos će svezati Satanu na hiljadu godina, uspostaviti svoje carstvo na zemlji, to će biti razdoblje mira i blagostanja celokupne zemlje jer njome će sam Isus vladati.

Milenijum će završiti i Satana će biti pušten. Tada će se dogoditi konačna pobuna i otpad. Hristos će sa svojom vojskom poraziti Satanu i pobunjenike i osuditi ih, nakon čega će početi konačno, krajnje stanje.

Predmilenijalizam ima nekoliko varijacija po pitanju velikih nevolja koje će zadesiti zemlju pre hiljadugodišnjeg carstva, milenijuma. Jedna od tih varijacija pravi razliku između Izrailja i novozavetne Crkve. Sedmogodišnje patnje se smeštaju pre drugog Hristovog dolaska, kadaće Crkva (istinski vernici) biti uzdignuti na nebo. Ovo gledište drži da će hiljadugodišnje carstvo biti jevrejsko. Smatraju da će se tada obnoviti hram u Jerusalimu i ponovo uspostaviti žrtvovanje. Hristos će vladati sa svog trona u Jerusalimu, a novozavetna Crkva će uživati svoju nagradu na nebu. Ovo gledište se naziva predmilenijski pretribulacionizam ili dispenzacionalizam.

Pobornici predmilenijalizma veruju da tumače Pismo doslovnije od ostalih koji ne dele njihovo gledište. Oni koji ne prihvataju to gledište smatraju da uzimanje jednog odlomka (Otkrivenje 20) i na tome temeljiti čitavu doktrinu i nije baš biblijski pristup.

Postmilenijalizam

Druga dva gledišta su zapravo postmilenijalistička jer uče da će se Hristos vratiti nakon milenijuma. Ovo gledište uči da će evanđelje zavladati svetom, rezultat toga će biti produženo zlatno doba, koje će trajati doslovno hiljadu zemaljskih godina.

Neslaganje se pojavljuje kod načina na koji će nastupiti to hiljadugodišnje carstvo. Neki smatraju da će se dogoditi obraćenje Jevreja, što će rezultirati obraćenjem sveta. Drugi, pak, smatraju da će se hiljadugodišnje carstvo uspostaviti nakon kolapsa svetskih sistema, nakon čega će doći do pojavljivanja Crkve koja će rekonstruisati, prema hrišćanstvu, zakone i red u svetu. Istoricističko (istorijsko) gledište je da će propovedanje evanđelja na kraju doneti opšte obraćenje sveta, što će relutirati zlatnim razdobljem, blagostanjem.

Na kraju hiljadugodišnjem carstva Hristos će se vratiti i suditi celokupnom svetu, nakon čega će nastupiti konačno stanje. Privlačnost ovog gledišta jeste optimizam da će Hristovo evanđelje pokoriti svet. Kao i premilenijanizam, drži da će hiljadugodišnje carstvo doslovno trajati hiljadu zemaljskih godina. Pismo na mnogim mestima uči da trebamo iščekivati Hristov skori dolazak, dok ovo gledište to negira, što je slaba tačka ove teroije. U ovom gledištu Hristos se neće vratiti dok ne prođe, doslovno, hiljadu godina, što znači da vernici ne mogu iščekivati Njegov dolazak dok ne započne hiljadugodišnje carstvo, a to se još uvek nije dogodilo.

Amilenijalizam

Treće gledište je poznato kao amilenijsko (ne-milenijsko) jer milenijem se smatra sadašnje razdoblej Crkve, u duhovnom smislu, ne drži se doslovno razdoblja od hiljadu zemaljskih godina. Sadašnje vreme, od Hristovog vaznesenja na nebo do Njegovog drugog dolaska, u duhovnom smislu je realizacija tog milenijuma.

Na završetku istorije Hristos će se vratiti i suditi celokupnom svetu nakon čega nastupa konačno stanje. Ovo gledište tumači Otkrivenje 20 kao simbolizam (jer najzad celokupno Otkrivenje je prepuno simbolizma) i tumači ga u svetu celokupnog Pisma. Slaba tačka ovog gledišta je to što nije baš jasno kako će se neka optimistična proroštva ispuniti.

Zajedničke tačke svim gledištima

Bez obzira koej gledište prihvatili, sva tri imaju zajedniško gledište da će Hristov povratak biti veličanstven i vidljiv. Sva tri gledišta smatraju da sadašnji događaji idu prema konačom sudu, nakon kojeg sledi konačno stanje ljudi, blaženstvo u Božijoj prisutnosti za verne i paklena kazna za neverne.

Mnogi vernici smatraju da blaženost znači biti u nebu sa Gospodom. Pažljivim proučavanjem poslednja dva poglavlja Otkrivenja, Isaije 66 i 2.Petrove 3, nam otkrivaju da će naše konačno mesto boravka biti na Novoj Zemlji. U Otkrivenju 21,1-5 opisan nam je silazak Novog Jerusalima sa neba.

Novi Jerusalim simbolizuje Crkvu, zaručnicu Hristovu, koja silazi na zemlju. Ne znamo tačno šta ćemo raditi čitavu večnost, ali obzirom da je naš Stvoritelj aktivna osoba, možemo zaključiti da ćemo i mi biti aktivni. Tada ćemo na Novoj Zemlji moći razviti novu kulturu bez greha.

Ako i nismo potpuno sigurni u redosled događanja pri Hristovom dolasku moramo s nestrpljenjem čekati Njegov dolazak. Iako ne znamo sa sigurnošću šta nas čeka u večnosti, ipak se možemo radovati jer ćemo biti u Božijoj prisutnosti, gde ćemo ga slaviti i obožavati. Moći ćemo istinski proslavljati Boga i uživati u Njemu zauvek.

Govori onaj koji svedoči ovo: da, dolazim ubrzo. Amin. Dođi Gospode Isuse. (Otkrivenje 22,20)