OTKRIVENJE

1.Otkrivenje uopšteno

Razgovor o religiji nas prirodno dovodi do razgovora o otkrivenju i njegovom poreklu. Ukoliko Bog sebe nije otkrio, religije ne bi bilo. Čovek ne bi imao nikakvo znanje o Bogu, ukoliko Bog sebe nije učinio poznatim. Ostavljen sebi, čivek nikada ne bi otkrio Boga. Razlikujemo Božije otkrivenje u prirodi i Njegovo otkrivenje u Pismu.

Ateizam i agnosticizam, ne veruju u otkrivenje. Panteisti ponekada govore o tome, iako u njihovom sistemu mišljenja nema mesta otkrivenju. Deisti priznaju Božije otkrivenje u prirodi, ali negiraju neophodnost, realnost čak i mogućnost bilo kakvog posebnog otkrivenja kakvog imamo u Pismu. Mi verujemo u oba otkrivenja, opšte i posebno.

2.Opšte otkrivenje

Opšte otkrivenje Boga prethodni posebnog otkrivenju u tački vremena. Ne dolazi čoveku u formi verbalne komunikacje, već u činjenicama, silama, i zakonima prirode, u konstrukciji i funkcionisanju ljudskog uma, u činjenicama iskustava i istoriji. Biblija o tome govori u sledećim odlomcima: Psalam 19,1.2; Rimljanima 1,19.20; 2,14.15.

a.Nedovoljnost opšteg otrkivenja. Dok pelagijanci, racionalisti i deisti smatraju to otkrivenje adekvatno za naše trenutne potrebe, Rimokatolici i Protestanti su složni u stavu da ono nije dovoljno. Ono je zamračeno svetlom greha koji počiva na predivnom stvarstvu. Božiji potpis nije u potpunosti izbrisan, ali je postao maglovit i nejasan. Ne prenosi u potpunosti znanje o Bogu i duhovnim stvarima, i stoga nas ne vodi do večne budućnosti. Sadašnja religiozna zbunjenosti onih koji bi temeljili svoju religiju na čisto prirodnim osnovama jasno pokazuje svoju nedovoljnost.

b.Vrednost opšteg otkrivenja. Ovo ne znači da opšte otkrivenje nema uopšte vrednosti. Zbog ovog otkrivenja, neznabošci sebe smatraju potomcima Boga (Dela 17,28), traže Boga (Dela 17,27), u prirodi gledaju Božiju večnu silu i božanstvo (Rimljanima 1,19.20), i po prirodi čine dela zakona (Rimljanima 2,14). Iako oni žive u tami greha i neznanja, iskrivljujući istinu o Bogu, oni i dalje dele u svetlu Reči (Jovan 1,9) i u opštem delovanju Svetoga Duha (Postanje 6,3). Opšte otkrivenje Božije takođe formira pozadinu za Njegovo posebno otkrivenje.

3.Posebno otkrivenje

Kao dodatak otkrivenju Boga u prirodi imamo Njegovo posebno otkrivenje koje je sada oličeno u Pismu. Pismo (Biblija) je ponajpre knjiga Božijeg posebnog otkrivenja, otkrivenja u kojem činjenice i reči idu zajedno, reči tumače činjenice a činjenice daju supstancu rečima.

a.Neophodnost posebnog otkrivenja. Ovo posebno otkrivenje postaje neophodno zbog ulaska greha u sveta. Božiji rukopis u prirodi je iskvaren i nejasan, i čovek je pogođen duhovnom slepočom, postajući predmet greha i neverovannja, i sada u svom slepilu i iskvarenosti propušta da čita preostale tragove izvornog otkrivenja, i nije u mogućnosti da shvati buduća otkrivenja Božija. Stoga postaje neophodno da Bog reinterpretira istinu pridode, obezbeđujući novo otkrivenje otkupljenja, i osvetljavajući umove ljudi i otkupljujući ih od sile greha.

b.Sredstva posebnog otkrivenja. Dajući Svoja posebna ili nadprirodna otkrivenja Bog koristi različita sredstva, kao što su:

1.Teofanija ili vidljiva Božja manifestacija. On otkriva Svoju prisutnost u vatri i oblacima dima (Izlazak 3,2, 33,9; Psalam 78,14; 99,7), u oluji (O Jovu 38,1; Psalam 18,10-16) i u “tihom malom glasu” (1.Kraljevima 19,12). Sve su ovo znakovi Njegove prisutnosti, koji otkrivaju Njegovu slavu. Među starozavetnim pojavljivanjima , pojava Anđela Jahvinog, drugog lica Sv.Trojice, zauzima najviše mesta (Postanje 16,13; 31,11, Izlazak 23,30-23, Malahija 3,1). Najviša tačka ličnog pojavljivanja Boga među ljudima dostignuta je inkarnacijom Isusa Hrista. U Njemu Reč postade telo i prebivala je mešu nama (Jovan 1,14).

2.Direktna komunikacija. Ponekada Bog govori ljudima snažnim glasom, kao što je to činio sa Mosjijem i decom Izrailjskom (Ponovljeni zakoni 5,4) a ponekada Svoju poruku predloži prorocima unutrašnjim delovanjem Svetoga Duha (1.Petrova 1,11). Štaviše, On otkriva Sebe u snovima i vizijama, i pomoću Urima i Tumima (Brojevi 12,6; 27,21; Isaija 6). U Novom zavetu Hristos se pojavio kao veliki Učitelj poslat od Boga da otkije Očevu volju; i kroz Njegovog Duha, apostoli su postali organii budućih otkrivenja (Jovan 14,26; 1.Korinćanima 2,12.13; 1.Solunjanima 2,13).

3.Čuda. Čuda o kojima govori Biblija se nikada ne trebaju smatrati samo kao čuda koja ljude čine zadivljenima, već kao suštinskim delovima Božijeg posebnog otkrivenja. Oni su manifestacija posebne sile Božije, znamenja Njegove posebne prisutnosti, i često sluše kao simboli duhovnih istina. Oni jesu znakovi dolazećeg Carstva Božije i otkupljujuće sile Božije. Najveće čudo od svih jeste dolazak Sina Božijeg u telu. U Njemu celo stvarstvo Božije jeste obnoljeno i dovedno nazad u svoju izvornu lepotu (1.Timoteju 3,16; Otkrivenje 21,5).

v.Karakter posebnog otkrivenja. Ovo posebno otkrivenje Božije jeste otkrivenje otkupljenja. Ono otkriva plan Božiji za otkupljenje grešnika i sveta, kao i način na koji će se taj plan realizovati. Ono je instrumentalno u obnavljanju čoveka; ono osvetljuje njegov um i naginje njegovu volju prema onome što je dobro; ispunjava ga svetim osećanjima, i prirpema ga za njegov nebeski dom. Ne samo da nam donosi poruku otkupljenja, ono nas oprema sa otkupljujućim činjenicama. Ne samo da nas obogaćuje u znanju, već takođe i preobražava naše živote time što menja grešnike u svece. Ovo otkrivenje je jasno progresivno. Velike istine otkupljenja pojavljuju se u početku nejasno, i postepeno postaju jasnije, dok konačno u Novom zavetu imamo njihovo potpuno otkrivenje u svoj punini i lepoti.