Postoje mnoge oblasti u crkvi gde konflikt može da se razvije. Međutim, većina ih spade u jednu od ove tri kategorije: konflikt zbog otvorenog greha među vernicima, konflikt sa vođstvom i konflikt među vernicima. Moramo priznati, mnoge od ovih stvari se preklapaju i uključuju dve ili više ovih kategorija.
Vernici koji otvoreno greše predstavljaju konflikt za crkvu, kako je prikazano u 1. Korinćanima 5. Crkva koja se ne pozabavi grehom među svojim članovima otvara vrata za još problema. Poziv crkve nije da osuđuje vernike, ali od crkve se očekuje da se suprotstavi i obnovi članove koji se nisu pokajali za grehe kao što su oni koji se nalaze na listi u 1. Korinćanima 5:11 „….koji se brat zove, a bludnik je, ili gramžljiv, ili idolopoklonik, ili opadač, ili pijanica, ili razbojnik". Takve pojedince crkva ne treba da prihvati dok se ne pokaju. Matej 18:15-17 pruža konciznu proceduru za suprotstavljanje verniku i njegovu obnovu. Suprotstavljanje treba da se obavi pažljivo, krotko i sa ciljem da se vernik obnovi (Galatima 6:1). Crkve koje,u ljubavi, disciplinuju pojedince koji zgreše u velikoj meri će smaniti konflikt u crkvi.
Ponekad, vernici možda neće biti zadovoljni postupcima ili pravilima crkvenih vođa. Jedan incident u ranoj istoriji crkve ovo pokazuje (Dela 6:1-7). Grupa ljudi u jerusalimskoj crkvi žalila se apostolima da neki ljudi u crkvi nisu bili na pravi način zbrinuti . Situacija je bila popravljena i crkva je rasla (Dela 6:7). Rana crkva koristila je konflikt kao priliku za unapređenje službe. Međutim, kada crkve nemaju jasnu strategiju kako da se bave problemima, ljudi su skloni da stvore sopstene načine. Pojedinci mogu da počnu da ispituju druge u crkvi, uključe se u ogovaranje ili čak da osnuju grupu „zabrinutih ljudi". Vođstvo može da pomogne da se ovi problemi izbegnu tako što će biti nesebični pastiri puni ljubavi. Vođe treba da budu sluge i primer, a ne gospodari (1. Petrova 5:1-3). Frustirani članovi crkve treba da poštuju vođe (Jevrejima 13:7,17), budu spori u optuživanju (1. Timoteju 5:19) i da im govore istinu u ljubavi, a ne drugima o njima (Efescima 4:15). U slučajevima kada se čini da vođa ne obraća pažnju na neki problem, pojedinac treba da sledi obrazac postavljen u Mateju 18:15-17 da bi osigurao da ne postoji zabuna u vezi sa situacijom.
Biblija upozorava da ljudi u crkvi mogu da budu u sukobu jedni sa drugima. Neki sukobi dešavaju se zbog ponosa i sebičnosti (Jakovljeva 4:1-10). Neki sukobi nastaju zbog uvreda koje nisu oproštene (Matej 18:15.35). Bog nam je rekao da težimo miru (Rimljanima 12:18; Kološanima 3:12-15). Svaki vernik ima odgovornost da teži da reši konflikt. Neki osnovni koraci ka razrešenju uključuju:
1. Imajte ispravno srce –budite krotki (Galatima 6:1); ponizni (Jakovljeva 4:10); opraštajte (Efescima 4:31,32); i budite strpljivi (Jakovljeva 1:19, 20).
2. Procenite vaš udeo u sukobu – Matej 7:1-5 ( izbaciti prvo deblo iz sopstvenog oka je neophodno pre nego što pomognemo drugima).
3. Idite do tog pojedinca (ne drugih) da izrazite svoju brigu — Matej 18:15. Ovo mora da bude urađeno u ljubavi (Efescima 4:15), a ne samo da se izrazi žaljenje ili da se da odušak emocijama. Optuživanje osobe dovodi do odbrambenog stava. Zato, pozabavite se problemom, a ne optužujte osobu. Ovo osobi daje bolju mogućnost da razjasni situaciju ili traži oproštaj zbog uvrede.
4. Ukoliko prvi pokušaj ne da potrebne rezultate, nastavite sa drugom osobom koja može da bude posrednik (Matej 18:16). Zapamti da tvoj cilj nije da pobediš u argumentaciji, već da dođeš do pomirenja.
Konflikti se najbolje rešavaju kada se pojedinci, uz molitvu i ponizno, usredsrede na to da vole druge, sa ciljem da obnove odnose. Većina konflikata u crkvi trebalo bi da bude rešiva, ako se poštuju gore navedeni principi.
Comentarios