Ključ za razumevanje toga kako je Isus naš subotnji odmor je jevrejska reč „sabat" koja znači "odmoriti ili prestati sa poslom". Poreklo sabata datira jos od stvaranja. Pošto je stvorio nebesa i zemlju u šest dana, Bog „počini na sedmi dan od svih dela svojih koji učini" (Postanje 2:2). Ovo ne znači da se Bog umorio i da mu je bio potreban odmor. Znamo da je Bog svemoguć, doslovno ima svu moć. On se nikada ne umara i Njegovo najveće trošenje energije ni najmanje ne umanjuje Njegovu silu. Stoga, šta znači da je God odmorio sedmi dan? Jednostavno znači da je On prestao da čini ono što je radio. Prekinuo je svoj rad. Ovo je važno u razumevanju uspostavljanja subote i uloge koju Hristos ima kao naš subotnji odmor.
Bog je upotrebio primer Njegovog odmora sedmi dan Stvaranja da bi uspostavio princip subotnjeg dana odmora za svoj narod. U Izlasku 20:8-11 i Ponovljenom zakonu 5:12-15, Bog daje Izraelcima četvrtu od Njegovih Deset Zapovesti. To je bilo da se „seća" subotnjeg dana i da ga „svetkuje". Jedan od sedam dana, Izraelci treba da provedu odmarajući od svog posla i da tog dana odmaraju i njihove sluge i životinje. Ovo je značilo potpuni prestanak posla. Koji god posao da su imali, trebalo je da se zaustave na ceo dan (Pročitaj naše druge članke o suboti, suboti naspram nedelji i držanju subote radi detaljnijeg informisanja na ovu temu). Subotnji dan bio je uspostavljen kako bi se ljudi odmorili od svog posla I počeli nanovo posle jednodnevnog odmora.
Različiti elementi subote simbolizovali su dolazak Mesije, koji će obezbediti trajni odmor za svoje ljude. Pod starozavetnim zakonom, Jevreji su stalno „radili" da bi ih Bog prihvatio. Pokušali su da održe mnoštvo zapovesti ceremonijalnog zakona, hramskog zakona, građanskog zakona itd. Naravno, nisu mogli da održe sve te zakone, pa je Bog obezbedio niz žrtava za greh, tako da mogu da Mu priđu radi oproštenja i obnove zajedništva sa Njim, ali samo privremeno. Kao što su nastavili svoj fizički rad posle dana odmora, tako su takođe morali da nastave da nude žrtve. Jevrejima 10:1 nam kaže da zakon „ne može nikad istim žrtvama, koje oni naprestano prinose svake godine, usavršiti one koji pristupaju". Međutim, ove žrtve ukazivale su na budućnost. One su prinošene u iščekivanju krajnje žrtve Hrista na krstu, koji je „prineo samo jednu žrtvu za grehe i zanavek seo s desne strane Bogu" (Jevrejima 10:12). Pošto je prineo tu krajnju žrtvu, Isus je seo i „odmorio" tj. On je stao sa svojom žrtvom okajanja, jer nije više bilo potrebe da se išta ikada uradi. Delo otkupljenja bilo je završeno (Jovan 19:30). Zbog onog što je Isus uradio, više ne treba da „radimo" na držanju zakona da bismo bili opravdani u Božijim očima. Isus je došao da bismo mogli da se odmorimo u Bogu i u spasenju koje je obezbedio .
Drugi važan element subotnjeg dana odmora je da ga je Bog blagoslovio, posvetio i učinio svetim. Ovde opet vidimo simbol Hrista kao našeg subotnjeg odmora – svetog, savršenog Božijeg Sina koji posvećuje i čini svetim sve one koji veruju u Njega. Kao što je Bog posvetio subotu, On je posvetio Hrista i poslao Ga na svet (Jovan 10:36). U Njemu nalazimo savršen odmor od sopstvenih napora, jer jedino On je svet i pravedan. „Onoga koji nije znao greha Bog je učinio grehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Božija". (2. Korinćanima 5:21). Mi sada imamo duhovni odmor u Njemu, ne samo jednom nedeljno, već stalno.
Isus je takođe naš subotnji odmor jer je On „Gospodar subote" (Matej 12:8). Kao otelotvoreni Bog, On odlučuje o pravom značenju subote, jer ju je On stvorio i On je naš subotnji odmor u telu. Kada su fariseji kritikovali Isusa što isceljuje u subotu, On ih je podsetio da oni ne bi oklevali da izvuku ovcu iz jame u subotu. Pošto je On došao da potraži i spase svoje „ovce", On može da prekrši subotnja pravila. Ljudi su važniji od subote i spasenje koje Isus obezbeđuje je važnije od pravila. Time što je rekao: „Subota je ustanovljena radi čoveka, a ne čovek radi subote" (Marko 2:27), Isus je ponovo naglasio princip zbog koga je subotnji odmor ustanovljen, a to je da oslobodi čoveka od njegovog rada. Fariseji su izvitoperili subotu u dan kada su se držala opterećujuća pravila. Isus je došao da nas oslobodi od Zakona, po Njegovoj blagodati (Jovan 1:17; Rimljanima 6:14). On je Gospodar subote, koja nas oslobađa od pokušaja da zaradimo sopstveno spasenje. U njemu, imamo odmor od našeg rada i verujemo Njegovom delu koje je učinio za nas.
Jevrejima 4 je odlučujući odlomak koji govori o Isusu kao našem subotnjem odmoru. Nama je rečeno da „uđemo" u subotnji odmor koji je Hristos obezbedio. Alternativa je da nam srca otvrdnu u odnosu na Njega, kao što se desilo sa Izraelcima u pustinji. Zbog njihovog neverovanja, Bog je zabranio generaciji Izraelaca pristup u Obećanu zemlju, govoreći: „Neće ući u moj mir" (Jevrejima 3:11). Pisac Jevrejima nas moli da ne činimo istu grešku time što ćemo odbaciti Božiji odmor u Isusu Hristu. „Znači, Božijem narodu preostaje subotnji mir. Ko, naime, uđe u njegov mir taj je počinuo od svojih dela — kao i Bog od svojih. Potrudimo se, dakle, da uđemo u taj mir, da niko ne padne primerom iste neposlušnosti" (Jevrejima 4:9-11).
Nema drugog subotnjeg odmora osim Isusa On jedini zadovoljava zahteve Zakona i On jedini obezbeđuje žrtvu koja okajava naš greh. On je Božije staranje za nas i dozvoljava nam da prestanemo sa naporima naših dela. Ne usuđujemo se da odbacimo ovaj jedan i jedini put spasenja (Jovan 14:6). Božija reakcija na one koji izaberu da odbace Njegov plan vidi se u Brojevima 15. Tamo, našao se jedan čovek koji je sakupljao drvca na subotnji dan, uprkos Božijoj jasnoj zapovesti da prekine sa radom. Ovaj prestup bio je namerni greh, učinjen smelo u sred bela dana, otvoreno protiveći se božanskom autoritetu. Tada Gospod reče Mojsiju: „Taj će se čovek kazniti smrću, ceo će ga zbor izvan logora kamenovati" (stih 35). Tako će biti sa svima koji odbacuju Božije staranje subotnjeg odmora koje je obezbedio u Hristu.„Kako ćemo je izbeći mi, ako prenebregnemo toliko spasenje" (Jevrejima 2:3).
Kommentare