Danas SPC obeležava Svetog Luku, a reformisani hrišćani Dan reformacije

Jevanđelista Luka, Grk po rođenju, pre krštenja neznabožac, jedan je od apostola. Po zanimanju lekar, bio je izuzetno obrazovan, sa velikim darom za slikarstvo. Naslikao je tri ikone Bogorodice sa Hristom koje su postale uzor svim kasnijim ikonama majke Božije, pa se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.

Hrišćanstvo uči i da je pisac trećeg Jevanđelja Novog Zaveta, oko 60. godine. Pratio je apostola Pavla na misionarskim putovanjima, a kasnije je i sam propovedao. U 84. godini mučno je stradao za veru.

Praznik je u našem narodu poznat kao Lučindan i česta je krsna slava. Obično se kaže: "ide Luka-eto vuka" ili "sveti Luka sneg do kuka", najavljujući zimu i snegove. Zato se valja što pre pripremiti.

Prema bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao "crno slovo" svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve.

Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju. Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.

Na Svetog Luku koncima se opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti.

U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke i da, ukoliko je vidite, to znači da sveti Luka moli boga za nas.

Danas ne smete da budete preki i nervozni jer je Sveti Luka bio blag i miran, uvek pomagao ljudima.

Protestantski svet danas obeležava sećanje na 31. oktobar 1517.godine, kada je Martin Luter zakucao "95 teza" na vrata katedrale u Vitenbergu.

Njegova svrha nije bila pokretanje reformacije, nego želja za duhovnom obnovom crkve. Skrenuo je pažnju na potrebu povratka čistoj veri u Boga.

Tog dana 1517. godine Martin Luter je na ulazna vrata katoličke crkve u Magdeburgu, u Nemačkoj, zakucao spisak sa 95 takozvanih teza i time ušao u konflikt sa papom i celokupnom Rimokatoličkom crkvom.

Glavni povod Luterovog nezadovoljstva protiv crkve bilo je prodavanje takozvanih oproštajnica, indulgencija, papira na kojima je pisalo da se, ako se kupe po određenoj ceni, opraštaju gresi.

Novac od indulgencija prvobitno se sakupljao za gradnju hrama Svetog Petra u Rimu. Kasnije, razlike između protestanata i katolika bivaju sve veće, iako sam Luter zapravo nije želeo da stvori novu crkvu već da reformiše postojeću.

Zbog tog protesta ceo pokret dobio je naziv protestantizam. Tako je počelo reformisanje crkve Zapada, koje se mukotrpno završava nastankom brojnih pomesnih protestantskih crkava.

Praznik Dan reformacije uveden je 1667. prvo u Saksoniji. Do tada su kao Dan reformacije slavljeni drugi dani, Luterov rođendan 10. novembar ili datum njegove smrti 18. februar.

Protestanti praznik obeležavaju skromno - koncertima, predavanjima, čitanjima i diskusijama i bogosluženjem. U svim protestantskim hramovima stojeći peva se pesma koju je sam Luter sastavio i komponovao "Naš Bog je jaka utvrda i pomoć našoj duši". To je neka vrsta himne protestantizma, a radi se zapravo o prepevu 46. psalma.