Verovatno ne postoji više diskutovano pitanje u crkvi danas, od toga, da li žena treba da služi kao pastir / propovednik. I zbog toga je jako bitno da na ovo ne gledamo kao na muško – žensko pitanje. Postoje žene koje veruju da žena ne treba da služi kao pastir i da Biblija stavlja određene restrikcije na službu žena – i postoje muškarci koji veruju da žena može da služi kao propovednik i da ne postoje nikakve restrikcije za žene u službi. Ovde se ne radi o šovinizmu ili diskriminaciji. Ovde se radi o Biblijskoj interpretaciji.
1 Timoteju 2:11-12 izjavljuje, “Žena neka se uči u miru i svakoj pokornosti. Ženi pak ne dopuštam da druge uči, niti da gospodari nad mužem, nego da bude mirna.” U crkvi, Bog je dodelio različite uloge muškarcu i ženi. Ovo je zbog načina na koji je ljudski rod stvoren (1 Timoteju 2:13) i zbog toga kako je greh ušao u svet (2 Timoteju 2:14). Bog, kroz pisanje Apostola Pavla, zabranjuje ženi da bude u službi u kojoj ima duhovni autoritet nad muškarcem. Ovo isključuje ženu iz pastirske službe, što definitivno uključuje propovedanje, poučavanje i imanje duhovnog autoriteta nad muškarcem.
Postoje mnoge "primedbe" u odnosu na žene u službi / žene pastiri. Jedna od tih je da je Pavle zabranio ženama da uče druge zato što su u prvom veku, žene većinom bile neobrazovane. Međutim, u 1 Timoteju nigde se ne pominje obrazovanje. Da je obrazovanje bilo kvalifikacija za službu, većina Isusovih učenika ne bi bili kavalifikovani. Druga uobičajena primedba je da je Pavle zabranio ženama u Efesu da poučavaju (1 Timoteju je napisana Timoteju koji je bio pastir u crkvi u Efesu). Grad Efes je bio poznat po svom hramu Artemide, lažne Grčke / Rimske boginje. Žene su bile autoritet u slavljenju Artemide. Međutim, Prva poslanica Timoteju nigde ne spominje Artemidu, niti Pavle pominje slavljenje Artemide kao razlog za zabranu u 1 Timoteju 2:11-12.
Treća uobičajena primedba je da tu Pavle misli samo na muževe i supruge, a ne muškarce i žene generalno. Grčke reči u 1 Timoteju 2:11-14 mogu da se odnose na muževe i supruge. Međutim, osnovno značenje reči je muškarac i žena. Dalje, iste Grčke reči su korišćene u stihovima 8-10. Da li samo muževi treba da dižu svete ruke u molitvi bez gneva i premišljanja (stih 8)? Da li samo supruge treba da se oblače skromno, da čine dobro i slave Boga (stihovi 9-10)? Naravno da ne. Stihovi 8-10 se jasno obraćaju muškarcima i ženama generalno, ne samo muževima i suprugama. Ne postoji ništa u kontekstu što bi upućivalao na promenu na muževe i supruge u stihovima 11-14.
Ipak česta primedba na ovo tumačenje žena pastira / propovednika se odnosi na Miriam, Deboru, Oldu, Prisku, Priskilu, Fivu, itd. – žene koje su imale poziciju vođe u Bibliji. Ova primedba propušta da primeti neke bitne faktore. Kada se radi o Debori, ona je bila jedina žena sudija među 13 muških sudija. Kada se radi o Oldi, ona je bila jedina žena prorok među desetine muških proroka pomenutih u Bibliji. Jedina veza koju Mirjam ima sa vođstvom je ta da je bila Mojsijeva i Aronova sestra. Dve najpoznatije žene u vreme Kraljeva su bile Gotolija i Jezavelja - koje teško da su bile pobožni primeri ženskog vođstva.
U Delima apostolskim, glava 18, Priskila i Akvila su predstavljeni kao verne sluge Hristove. Priskilino ime je prvo pomenuto, verovatno ukazujući da je ona bila više "poznata" u službi nego njen suprug. Međutim, nigde se ne pominje da je Priskila bila deo službe čije aktivnosti su u suprotnosti sa 1 Timoteju 2:11-14. Priskila i Akvila su doveli Aplosa u svoj dom, gde su ga oboje obučavali, pojašnjavajući mu Reč Božiju. (Dela 18:26).
U Rimljanima 16:1, čak i ako je Fiva smatrana "đakonijom" umesto "služiteljem" – to ne znači da je Fiva bila učitelj u crkvi. "Sposoban da poučava" je data kvalifikacija za starešine, ali ne i za đakone (1 Timoteju 3:1-13; Tit 1:6-9). Starešine / episkopi / đakoni su opisani kao "muž jedne žene," "ljudi čija deca veruju," i "ljudi vredni poštovanja." I kao dodatak, u 1 Timoteju 3:1-13 i Titu 1:6-9, muška imenica je korišćena isključivo u odnosu na starešine / episkope / đakone.
Kontekst 1.Timoteju 2:11-14 čini ovaj "razlog" savršeno jasnim. Stih 13 počinje sa "jer" i daje "razlog " zašto Pavle izjavljuje ovo u stihovima 11-12. Zašto žena ne treba da poučava ili da ima autoritet nad muščarcem? Zato jer je - "prvo stvoren Adam, zatim Eva. I Adam ne beše prevaren, a žena prevarena učini prestup." To je razlog. Bog je prvo stvorio Adama a onda je stvorio Evu da bude "pomoćnik" Adamu. Ovaj red u Stvaranju ima univerzalnu primenu na ljude u porodici (Efesci 5:22-33) i u crkvi. Činjenica da je Eva bila prevarena je takođe data kao razlog zašto žene da ne budu pastiri ili da imaju duhovni autoritet nad mučkarcima. Ovo vodi ka verovanju da žene ne treba da poučavaju zato što ih je mnogo lakše prevariti. Ovaj koncept je diskutabilan...ako je žene lakše obmanuti, zašto bi im trebalo dozvoliti da poučavaju decu (koja se daju lako prevariti) i druge žene (koje je opet lakše obmanuti)? To nije ono što tekst kaže. Žene ne treba da počavaju ili da imaju duhovni autoritet nad muškarcima zato što je Eva bila prevarena. Kao posledica toga, Bog je prvenstveno dao muškarcu autoritet da poučava u crkvi.
Žene izobiluju u daru gostoprimstva, milosrđa, poučavanja i pomoći. Većina službi u crkvi zavisi od žena. Ženama u crkvi se ne zabranjuje da se javno mole ili prorokuju (1 Korinćanima 11:5), samo da nemaju autoritet duhovnog poučavanja muškaraca. Biblija nigde ne zabranjuje ženi da ne upražnjava darove Svetog duha (1 Korinćanima glava 12). Žene su, podjednako koliko i muškarci pozvane da služe drugima, demonstrirajući plod Duha (Galatima 5:22-23), i da objavljuju Evanđelje izgubljenima (Matej 28:18-20; Dela 1:8; 1 Petrova 3:15).
Bog je ordinirao samo muškarce da služe na mestu autoriteta duhovnog poučavanja u crkvi. Ovo nije zato što su muškarci bolji učitelji, ili zato što su žene inferiorne ili manje inteligentne i (što nije istina). To je jednostavno tako jer je Bog stvorio crkvu da funkcioniše na taj način. Muškarci treba da postave primer za duhovno vođstvo – i svojim životima i svojim rečima. Žene treba da uzmu ulogu manjeg autoriteta. Žene se ohrabruju da poučavaju druge žene (Tit 2:3-5). Biblija ne zabranjuje ženama da poučavaju decu. Jedina aktivnost koja se zabranjuje ženi je da poučava ili da ima duhovni autoritet nad muščarcem. Ovo logično uključuje to da žene služe kao pastiri / propovednici. Ovo ne čini žene manje važnima, na bilo koji način, već im radije daje mogućnost da se fokusiraju na službu koja je više u saglasnosti sa darovima koje im je Bog dao.
Comments