Prva Korinćanima 11:3-16 bavi se pitanjem žena i marama. Kontekst odlomka je potčinjavanje Bogom danom poretku i „lancu komande". „Pokrivalo" na glavi žene koristi se kao ilustracija tog poretka, gospodstva i Božijeg autoriteta. Ključni stih ovog odlomka je 1. Korinćanima 11:3 „Ali hoću da znate da je Hristos glava svakom čoveku, a čovek je glava ženi, a Bog je glava Hristu". Ostatak teksta bavi se detaljima ove istine. Poredak autoriteta je Bog Otac, Bog Sin, čovek ili suprug i žena ili supruga. Marama ili pokrivalo na glavi verujuće korintske žene pokazivalo je da je pod autoritetom njenog muža, pa samim tim i Božijim autoritetom.
Stih 10 je interesantan: „Zato žena treba da ima znak muževljeve vlasti na glavi — zbog anđela". Zašto je važno anđelima da žena nosi maramu? Znamo da je Božiji odnos prema čovečanstvu nešto što anđeli posmatraju i uče (1. Petrova 1:12). Zato, ženino potčinjavanje Božijem delegiranom autoritetu je primer anđelima. Sveti anđeli, koji su savršeno potčinjeni Bogu, očekuju da mi, kao Hristovi sledbenici, činimo isto.
Marama koja se pominje u 13. stihu može da bude tkanina, ali takođe može da se odnosi na dužinu ženine kose, na osnovu sledeća dva stiha: „Zar vas i sama priroda ne uči da je za čoveka sramota ako ima dugu kosu, ako pak žena ima dugu kosu, to joj je dika, jer joj je kosa dana umesto vela." (1. Korinćanima 11:14-15). U kontektu ovog odlomka, žena koja nosi dugu kosu sebe jasno izdvaja od muškarca. Apostol Pavle govori da, u korintskoj kulturi, kada je ženina kosa bila duža od muževljeve, to je pokazivalo njenu potčinjenost njemu kao glavi porodice. Uloge muškarca i žene osmislio je Bog da pokaže duboku duhovnu lekciju, tj. potčinjenost Božijoj volji i poretku.
Ali, zašto je ovo bio problem u Korintu? Odgovor leži u kulturi tog vremena. U gradu Korintu nalazio se hram posvećen Afroditi, boginji ljubavi, a to mesto bilo je na lošem glasu zbog praktikovanja prostitucije. Žene koje su služile u tom hramu imale su obrijane glave. U Korintskoj kulturi, obrijana glava označavala je ženu kao hramovnu prostitutku. Pavle govori crkvi da žena koja je obrijana glave treba da se pokriva (1. Korinćanima 11:6), jer obrijana žena je izgubila svoju „slavu" i nije bila pod zaštitom muža. Obrijana glava bez marame poručivala je: „Odbijam da se potčinim Božijem porektu". Zato je Pavle podučavao Korinćane da dužina kose ili nošenje „pokrivala" kod žene znače njen spoljni dokaz da je potčinjena Bogu i Njegovom uspostavljenom autoritetu. Ovo je bio jedan od načina na koji je korintska crkva trebalo da se odvoji od korumpirane paganske kulture koja ih okružuje (2. Korinćanima 6:17).
Ovaj odlomak ne podučava da je žena inferiornija u odnosu na muškarca ili da treba da se potčinjava svakom muškarcu. Jednostavno podučava Božiji poredak i duhovno vođstvo u bračnom odnosu. U korintskoj kulturi, žena koja je pokrivala svoju glavu tokom službe ili u javnosti pokazivala je potčinjenost autoritetu.
U današnjoj kulturi, ne gledamo na ženu koja nosi maramu kao na znak potčinjenosti. U večini modernih društava, marame i šeširi su modni detalji, ništa više. Današnja žena i dalje ima izbor da nosi maramu ako na to gleda kao na potčinjenost muževljevom autoritetu. Međutim, to je lični izbor, a ne stvar duhovnosti. Bitan je poslušni stav srca i potčinjenost autoritetu kao „Gospodu" (Efescima 5:22). Bog je mnogo više zainteresovan za stav srca nego za pokrivalo na glavi.
Comments