Često se tvrdi da je "Bog uspostavio Sabat u Edemskom vrtu" zbog povezanosti između Sabata i stvaranja u Drugoj Mojsijevoj 20:11. Iako Božiji odmor na sedmi dan(Prva Mojsijeva 2:3) je predskazao budući zakon o Sabatu, nema biblijskog zapisa o Sabatu pre nego što su deca Izraelova napustila Egipatsku zemlju. Nigde u Pismu nema ni najmanjeg nagoveštaja da se Sabat držao od Adama do Mojsija.
Božija reč je vrlo jasna da je držanje Sabata bio poseban znak između Boga i Izraela: "I Mojsije izađe na goru k Bogu; i povika mu Gospod sa gore govoreći: 'Ovako kaži domu Jakovljevu, i reci sinovima Izraelovim: videli ste šta sam učinio Misircima i kako sam vas kao na krilima orlovim nosio i doveo vas sebi. A sad ako dobro uzaslušate glas moj i uščuvate zavet moj, bićete moje blago mimo sve narode , pramda je moja sva zemlja.'" (Druga Mojsijeva 19:3–5).
“Zato će čuvati sinovi Izraelovi Sabat praznujući Sabat od kolena do kolena zavetom večnim. To je znak između mene i sinova Izraelovih doveka; jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlje, a u sedmi dan počinu i odmori se.” (Druga Mojsijeva 31:16–17).
U Petoj Mojsijevoj 5, Mojsije ponavlja deset zapovesti sledećoj generaciji Izraelaca. Ovde, posle zapovesti o držanju Sabata u stihovima 12–14, Mojsije daje objašnjenje zašto je Sabat dat Izraelskoj naciji: "I pamti da si bio rob u zemlji Misirskoj, i Gospod Bog tvoj izvede te rukom krepkom i mišicom podignutom. Zato ti je Gospod Bog tvoj zapovedio da svetkuješ dan od odmora." (Peta Mojsijeva 5:15).
Možete da primetite ovu reč, zato. Božija namera pri davanju Sabata Izraelu nije bila da bi se oni sećali stvaranja, već da bi se sećali svog ropstva u Egiptu i Božijeg oslobođenja. Obratite pažnju na to koji su zahtevi za držanje Sabata: Osoba koja je bila pod obavezom da drži Sabat nije smela da napušta svoj dom na Sabat (Druga Mojsijeva 16:29), nije smela da pali vatru (Druga Mojsijeva 35:3), i nije smela druge da natera da rade (Peta Mojsijeva 5:14). Osoba koja bi prekršila Sabat je trebalo da bude ubijena (Druga Mojsijeva 31:15; Četvrta Mojsijeva 15:32–35).
Jedno istraživanje Novog zaveta nam pokazuje četiri važne tačke: 1) Kada god da se Hrist pojavio u svom vaskrslom telu i koji god dan da je pomenut, radi se o prvom radnom danu u nedelji (Matej 28:1, 9, 10; Marko 16:9; Luka 24:1, 13, 15; Jovan 20:19, 26). 2) Jedino kada se Sabat pominje od Dela do Otkrivenja je u kontekstu evangelizacije Jevreja koja se obično dešava u sinagogi (Dela poglavlja 13–18). Pavle piše: "Tako sam Judejima bio Judein− da bih pridobio Judeje" (Prva Korinćanima 9:20). Pavle nije išao u sinagogu radi zajedništva ili da podučava svece, već da ubedi i spase izgubljene. 3) Jednom je Pavle rekao "i od sada idem mnogobošcima" (Dela 18:6), i Sabat nikada nije više pomenut. I 4) umesto da predlaže privrženost Sabatu, preostali deo Novog zaveta zagovara suprotno (uključujući jedan izuzetak od tačke 3 , koji se nalazi u Kološanima 2:16).
Ako pogledamo malo bliže tačku 4 otkrićemo da ne postoji obaveza za vernike Novog Zaveta da drže Sabat i pokazaće nam da je ideja, da je Nedelja "hrišćanski Sabat" takođe nebiblijska. Kao što smo diskutovali gore, samo jednom se Sabat pominje pošto se Pavle fokusirao na mnogobošce: "Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo, ili za piće, ili za kakav praznik, ili mladinu, ili za Sabat(subotu); ovo je sve samo sen onoga što će doći, a stvarnost je Hristos" (Kološanima 2:16–17). Jevrejski Sabat je bio ukinut na krstu gde je Hrist " izbrisao obveznicu koja je svojim odredbama bila protiv nas " (Kološanima 2:14).
Ova ideja se ponavlja više nego jednom u Novom zavetu: "Jedan razlikuje dan od dana, a drugi smatra da su svi dani jednaki; neka je samo svaki potpuno uveren u svoje mišljenje. Ko polaže na izvestan dan, čini to Gospodu, a ko ne razlikuje dana, Gospodu ne razlikuje" (Rimljanima 14:5–6a). " Sada pak pošto ste poznali Boga, ili još bolje: pošto je Bog vas poznao, kako možete opet da se vraćate na slabe i bedne stihije, kojima hoćete opet iznova ropski da služite. Pazite na dane, i mesece i vremena i godine (Galatima 4:9–10). "
Ali neki tvrde da je Konstantinov ukaz 321. godine nove ere "promenio" Sabat od Subote na Nedelju. Na koji dan se rana crkva sastajala za slavljenje? Pismo nikada ne spominje nekakvo Sabatno (u Subotu) okupljanje vernika za zajedništvo ili slavljenje. Ali, postoje jasni odeljci koji pominju prvi dan u nedelji. Na primer, Dela 20:7 kažu da " u prvi dan nedelje učenici su se sastali da prelome hleb." U Prvoj Korinćanima 16:2 Pavle moli Korintske vernike: "svaki prvi dan nedelje svako od vas neka stavlja kod sebe i skuplja koliko može." Pošto je Pavle odredio ovo davanje kao "službu" u Drugoj Korinćanima 9:12, ovo sakupljanje mora da je bilo povezano sa službom u Nedelju kada se skupljaju hrišćani. Istorijski, Nedelja, a ne Subota, je bio dan kada su se normalno hrišćani skupljali u crkvi i ova praksa seže do prvog veka.
Sabat je bio dat Izraelu a ne crkvi. Sabat je još uvek subota a ne Nedelja i to se nikada nije promenilo. Ali Sabat je deo Starozavetnog zakona, a hrišćani su slobodni od toga da služe zakonu (Galatima 4:1-26; Rimljanima 6:14). Hrišćani nisu obavezni da drže Sabat—bilo da je to Subota ili Nedelja. Prvi dan nedelje, Nedelja, Gospodnji dan, (Otkrivenje 1:10) proslavlja Novo stvorenje, sa Hristom kao našom vaskrslom Glavom. Mi nismo obavezni da sledimo Mojsijev Sabat—odmarajući se, već smo slobodni da sledimo uskrslog Hrista—služeći. Apostol Pavle kaže da svaka osoba treba sama za sebe da odluči da li će da drži Sabatni odmor: “Jedan razlikuje dan od dana, a drugi smatra da su svi dani jednaki; neka je samo svaki potpuno uveren u svoje mišljenje” (Romans 14:5). Boga treba da slavimo svaki dan, a ne samo subotom i nedeljom.
Comments