Da li Biblija može/treba doslovno da se tumači?

Ne samo da možemo Bibliju da tumačimo doslovno, već moramo da je tumačimo doslovno. Doslovni pristup tumačenju je jedini način da odredimo šta Bog pokušava da nam komunicira. Kada čitamo bilo koje književno delo, moramo da odredimo šta je autor pokušao da nam komunicira. Mnogi će čitati biblijski stih ili odlomak i stvoriće sopstvenu definiciju za reči, fraze ili odeljke, ignorišući kontekst i nameru autora. Ali to nije ono što je Bog nameravao za nas i zato nam kaže da ispravno rukujemo Rečju istine (2. Timoteju 2:15).

Jedan razlog zbog koga treba doslovno da tumačimo Bibliju je zato što ju je Gospod Isus Hristos tumačio doslovno. Kad god je Gospod Isus citirao iz Starog zaveta, bilo je uvek jasno da je On verovao u njegovo doslovno tumačenje. Na primer, kada je Satana iskušavao Isusa u Luki 4, On je odgovorio citirajući Stari zavet. Da Božije zapovesti u Ponovljenom zakonu 8:3; 6:13 i 6:16 nisu doslovne, Isus ih ne bi koristio i one ne bi imale moć da začepe Satanina usta, što su i učinile.

Učenici su takođe doslovno prihvatali Hristove zapovesti (koje su sastavni deo Biblije). Isus je zapovedio učenicima da idu i prave učenike u Mateju 28:19-20. U knjizi Dela Apostolskih, vidimo da su učenici doslovno prihvatali Isusovu zapovest dok su putovali , tada poznatim svetom, propovedajući evanđelje i pričajući svima da „poveruju u Gospoda Isusa Hrista i da će biti spašeni (Dela 16:31). Mi, takođe, moramo da shvatamo Isusove reči doslovno. Kako možemo da budemo sigurni u svoje spasenje, ako ne verujemo da je On došao da traži i spasi ono što je izgubljeno (Luka 19:10), plati kaznu za naše grehe (Matej 26:28) i obezbedi večni život (Jovan 6:54)?

Doslovno tumačenje Biblije ne isključuje upotrebu stilskih figura. Jedan primer stilske figure je kada neko kaže „sunce izlazi”. Tehnički govoreći, sunce ne izlazi; zemlja se okreće na taj način da se čini kako sunce izlazi. Ipak svako razume stilske figure u dovoljnoj meri da razume ovu vrstu komunikacije. Postoje očigledne stilske figure u Bibliji koje ne treba doslovno shvatati (Vidi Psalam 17:8 na primer).

Na kraju, kada sami sebe učinimo arbitrima za to koji deo Biblije je doslovan, a koji ne, uzdižemo sebe iznad Boga. On nam je dao svoju Reč da sa nama komunicira. Zabuna i iskrivljenost koja bi bila neizbežan rezultat nedoslovnog tumačenja bi, u suštini, dovelo do toga da Biblija bude ništavna i prazna. Biblija je Božija Reč upućena nama i Njegova namera bila je da u nju verujemo – doslovno i potpuno.