BOŽANSKA UREDBA

Božanske uredbe uopšteno

Uredba Božija je Njegov večni plan ili namera, u kojoj On unapred određuje sve stvari koje se imaju dogoditi. Pošto ukljčujuje mnogo pojedinosti, često govorimo u množini, kao o Božijim uredbama. To pokriva sva dela Božija u stvaranju i otkupljenju, takođe i dela ljudi, ne isključujući njihova grešna dela. Iako dozvoljava ulaz greha u svet stvaranja, ne čini Boga odgovornim za naša grešna dela. Dozvolio je greh. Nije njegov tvorac.

a. Karakteristike uredbe

Uredba Božija je utvrđena i osnovana u mudrosti (Efescima 3,9-11), iako je uvek ne razumemo baš najbolje. Neshvatljiva je u potpunosti. Ona je večna u strogom smislu te reči (Efescima 3,11). Ona je takođe i uspešna, tako da sve što je uključeno u nju sigurno dolazi do realizacije (Isaija 46,10). Plan Božiji je takođe i nepromenljiv zašto što je On veran i istinit (O Jovu 23,13.14; Isaija 46,10; Luka 22,22). Ona je bezuslovna što znači da se ona odigrava bez da zavisi od dela ljudi već sigurno takve akcije i sprovodi (Dela 2,23; Efescima 2,8). Ona je sveobuhvatna što znači da obuhvata dobra i zla dela ljudi (Efescima 2,10; Dela 2,23), potencijalne događaje (Postanje 50,20), dužinu ljudskog života (O Jovu 14,5; Psalam 39,4) kao i mesto njegovog prebivanja (Dela 17,26). U odnosu na greh, ona je popustljiva, u smislu da ga dozvoljava.

b. Prigovori ovoj doktrini

Mnogi danas ne veruju u ovu doktrinu i navode tri prigovora:

(1) Nedoslednost sa moralnom slobodom čoveka

Međutim, Pismo jasno naučava ne samo da je Bog uredio slobodna dela ljudi, već da čovek nije ništa manje slobodan i odgovoran za svoja dela (Postanje 50,19.20; Dela 2,23; 4,27-29). Možda nećemo biti u mogućnosti da harmonizujemo ove dve činjenice, ali one su jasne iz Pisma da jedna ne isključuje drugu.

(2) Čini ljude aljkavim u traženju spasenja

Smatraju da, ukoliko je Bog odredio da li će ili neće biti spaseni, onda nema nikakve razlike činimo li nešto ili ne činimo. Međutim, ovo je pogrešno, jer čovek ne zna šta je Bog odredio u odnosu na njega. Bog ne samo da je odredio konačnu sudbinu čoveka, već je takođe odredio i sredstva kojim će to biti realizovano. I činjenica da je kraj određen jedino kao rezultat određenih sredstava, je ohrabrujuća u njihovoj upotrebi.

(3) Boga čini autorom greha

Može se reći da uredba samo čini Boga autorom slobodnih moralnih bića, koja su sama po sebi autori greha. Greh je učinjen sigurnim, izvesnim, uredbom, ali Bog ga nije uzrokovao svojom direktnom akcijom. U isto vreme mora se priznati da problem Božijeg odnosa prema grehu ostaje misterija koju u potpunosti ne možemo razrešiti.

2. Predodređenje

Predodređenje je plan ili svrhi Božija poštujući svoja moralna stvorenja. Odnosi se na ljude, dobre i zle, anđele i đavole, i na Hrista kao Posrednika. Predodređenje uključuje dva dela, naime, izabranje i odbacivanje.

a. Izabranje.

Pismo govori o izabranju u više značenja:

1) Izabranje Izrailja kao starozavetnog naroda Božijeg (Ponovljeni zakoni 4,37; 7,6-8; 10,15; Osija 13,5)

2) Izabranje osoba za neku posebnu službu ili položaj (Ponovljeni zakoni 18,5; 1.Samuilova 10,24; Psalam 78,70)

3) Izabranje pojedinaca za spasenje (Matej 22,14; Rimljanima 11,5; Efescima 1,4).

Ovo poslednje može biti definisano i kao Božija večna namera da spase nekolicinu od ljudske rase u i kroz Isusa Hrista.

b. Odbacivanje

Doktrina o izabranju prirodno uključuje da Bog nije nameravao da sve spasi. Ako On namerava da spasi samo neke, onda On takođe namerava i da neke ne spasi. Ovo je takođe u harmoniji sa Pismom: Matej 11,25.26; Rimljanima 9,13.17.18.21.22; 11,7.8; 2.Petrova 2,9; Juda 4). Odbacivanje može biti definisano kao Božija večna namera da prođe pored nekih pojedinaca sa svojom posebnom milošću, i da ih kazni za njihov greh. Vidi se dvostruka svrha: (1) da prođe pored nekih sa svojom spasonosnom milošću i (2) da ih kazni za njihov greh.

Ponekada je rečeno da doktrina o predodređenju okrivljuje Boga za nepravednost. Međutim, ovo teško da je tačno. Možemo govoriti o nepravednosti jedino ako je čovek imao pretenzije prema Bogu, i da Bog duguje čoveku večno spasenje. Međutim, situacija je u potpunosti drugačija ukoliko su svi ljudi izgubili blagoslove Božije, kao što i jesu. Niko nema prava da poziva Boga na odgovornost zato što je neke odabrao a neke nije. On je savršeno pravedan i da nikona ne spasi (Matej 20,14.15; Rimljanima 9,14.15)