ATRIBUTI BOŽIJI

Bog sebe otkriva ne samo u imenima već i u svojim atributima. Razlikujemo neizrecive i izrecive atribute.

1. Neizrecivi atributi Božiji

Ovi atributi naglašavaju apsolutnu razliku između Boga i stvorenja, a to uključuje sledeće:

a) Nezavisnost ili samopostojanje Boga. Ovo jednostavno znači da Bog ima temelj svog postojanja u samom sebi, i za razliku od čoveka, ne zavisi od bilo čega što je van Njega. On je nezavistan u Svom Biću, i Svojim vrlinama i delima, i uzrokuje da sva stvorenja zavise od Njega. Ova ideja je usađena u imenu Jahve i pronalazi svoj izražaj u sledećim odlomcima Pisma: Psalam 33,11; 115,3; Isaija 40,18-; Danilo 4,35; Jovan 5,26; Rimljanima 11,33-36; Dela 17,25; Otkrivenje 4,11.

b) Nepromenjivost Boga. Pismo nas uči da je Bog nepromenjiv. On je oduvek isti u Svom božanskom Biću i savršenstvu, a isto tako i u Svojoj nameri i obećanjima. Brojevi 23,19; Psalam 33,11; 102,27; Malahija 3,6; Jevrejima 6,17; Jakov 1,17. Ovo ne znači da u Bogu nema kretanja. Pismo govori o Njemu da dolazi i odlazi, da se skriva i otkriva. Takođe nam je rečeno da se i pokajao, ali je ovo očigledno ljudski način govora o Boga (Izlazak 32,14; Jona 3,10) i zaista ukazuje na promenu u ljudskom odnosu prema Bogu.

v) Beskraj Boga. Ovo znači da Bog nije podložan ograničenjima. Mi možemo govoriti o njegovom beskraju u više od jednoga smisla. Kada se posmatra u odnosu prema Svom biću, to može biti nazvano Njegova apsolutna savršenost. On je neograničen u Svom znanju i mudrosti, u Svojoj dobroti i ljubavi, u Svojoj pravednosti i svetosti (Jov 11,7-10; Psalam 145,3). Kada se gleda u odnosu na vreme, to možemo nazvati Njegovom večnošću. Dok je ovo u Pismu predstavljeno kao beskrajno trajanje (Psalam 90,2; 102,12) to zaista znači da je On iznad vremena i stoga nije podređenjen njegovom ograničenju. Za Njega postoji samo večna prisutnost, večna sadašnjost, nema prošlosti ili budućnosti. Kada se posmatra u odnosu na prostor, to se naziva Njegova beskrajnost. On je svuda prisutan, boravi u svim Svojim stvorenjima, ispunjava svaki deo univerzuma, ali ni u kom slučaju nije ograničen prostorom (1.Kraljevima 8,27; Psalam 139,7-10; Isaija 66,1; Jeremija 23,23.24; Dela 17,27.28)

g) Jednostavnost Boga. To znači da On nije sačinjen od nekoliko različitih delova, kao što je čovek sačinjen od duše i tela, i da upravo zbog toga on nije podređen podelama. Tri osobe u Božanstvu nisu delovi od kojih je božanska suština sastavljena. Celokupno Božije biće pripada svakoj od Osoba u Trojici. Ipak, možemo reći da su Bog i Njegovi atributi jedno, i da je On život, svetlost, ljubav, pravednost, istina, itd.

2. Izrecivi atributi Božiji

Ovi atributi čiju sličnost možemo pronaći i kod ljudi. Treba naglasiti da kod ljudi, oni jesu ograničeni i da su nesavršena sličnost onoga što je beskrajno (neograničeno) i savršeno u Bogu.

a) Božije znanje

Savršenstvo Božije gde On zna Sebe i sve moguće i stvarne stvari. Bog ima ovo znanje u Sebi, i ne dobija ga spolja. Uvek je savršena i prisutna u Njegovom umu. I zato što je sveobuhvatna, naziva se sveznanje. On zna sve stvari, prošle, sadašnje i buduće, i ne samo stvari koje imaju realnu egzistenciju, već i one koje su samo moguće (1.Kraljevima 8,29; Psalam 139,1-16; Isaija 46,10; Jezekilj 11,5; Dela 15,18; Jovan 21,17; Jevrejima 4,13).

b) Božija mudrost

Božija mudrost je aspekt Njegovog znanja. To je Božija vrlina Božija koja sebe manifestuje u izboru vrednih krajeva i u izboru najboljih sredstava za realizaciju tih krajeva. (Rimljanima 11,33; 1.Korinćanima 2,7; Efescima 1,6.12.14; Kološanima 1,16).

v) Božija dobrota

Bog je dobar, savršeno svet, u Sebi. Ali to nije dobrota koju mi imamo na umu ovde. Mi ove mislimo na božansku dobrotu koja otkriva sebe u činjenju dobra drugima. Ta savršenost koja Ga podstiče da se dobro i ljubazno odnosi prema svojim stvorenjima. Pismo o tome govori često (Psalam 36,6; 104,21; 145, 8.9.16; Matej 5,45; Dela 14,17).

g) Božija ljubav

Ona je često nazvana centralnim atributom Boga. O njoj se može razmatrati iz različitih pogleda. Nezaslužena ljubav Boga koju otkriva sebe u opraštanju greha je nazvana Njegova milost (Efescima 1,6.7; 2,7-9; Tit 2,11). Ta ljubav otkriva misteriju onih koji nose posledicu greha je poznata kao Njegova milost ili saosećanje (Luka 1,54.72.78; Rimljanima 15,9; 9,16.18; Efescima 2,4) Kada se odnosi sa grešnicima kojima ne trebaju instrukcije i upozorenja od Boga naziva se Njegova dugotrpeljivost ili strpljenje (Rimljanima 2,4; 9,22; 1.Petrova 3,20; 2.Petrova 3,15).

d) Božija svetost

Božija svetost je prva od svih božanske savršenosti kojom je On apsolutno različit od svih Njegovih stvorenja, i uzvišen nad njima u beskrajnom veličanstvu. (Izlazak 15,11; Isaija 57,15) On je čist od sve moralne nečistote i greha, i stoga je moralno savršen. U prisustvu svetoga Boga čovek je duboko svestan svoga greha (Jov 34,10; Isaija 6,5; Avakum 1,13).

đ) Božija pravednost

Označava savršenstvo kojim On održava sebe kao Svetoga nad svakim nasiljem i narušavanjem Njeove svetosti. Iznosi svoje zakone i kazne za kršenje istog (Psalam 99,4; Isaija 33,22; Rimljanima 1,32). Pravda Božija koja sebe manifestuje u davanju nagrade naziva se i Njegova unosna pravda; Ona pravda koja se manifestuje kada se sureće sa kaznom je poznata i kao pravda odmazde. Prva je izražaj Njegove ljubavi, a druga je izraz Njegovog gneva.

e) Božija istinitost

To znači savršenstvo Boga u vrlini u kojoj je On istinit u svom unutrašnjem biću, u svom otkrivenju, i u svom odnosu prema svom narodu. On je istiniti Bog, zna stvari kakve one zaista jesu, i veran je u ispunjenju svojih obećanja. Iz perspektive Njegovih obećanja, Božiju istinitost nazivamo još i Božijom veernošću (Brojevi 23,19; 1.Korinćanima 1,9; 2.Timoteju 2,13; Jevrejima 10,23).

ž) Božija suverenost

Ovo možemo razmotriti iz dva različita ugla: Njegove suverene volje i Njegove suverene sile. Volja Božija je predstavljen au Pismu kao konačni uzrok svih stvari (Efescima 4,11; Otkrivenje 4,11). Na temelju Ponovljeni zakoni 29,29., razlikujemo sakrivenu i otkrivenu volju Božiju. Prva je volja Božije odredbe koja je skrivna u Bogu i koju je moguće spoznati jedino od svog učinka. Druga je volja Njegove zapovesti, koja je otkrivena u zakonu i evanđelju. Božija volja u poštovanju svojih svorenja je apsolutno slobodna (Jov 11,10; 33,13; Psalam 115,3; Priče 21,2; Matej 20,15; Rimljanima 9,15-18; Otkrivenje 4,11). Grešna dela ljudi su takođe pod kontrolom Njegove suverene volje (Postanje 50,20; Dela 2,23). Sila da izvrši svoju volju se naziva svemoć. To što je Bog svemogući ne znači da On može učiniti svet. Pismo naučava da postoje neke stvari koje Bog ne može učiniti. On ne može lagati, grešiti, poricati Sebe (Brojevi 23,19; 1.Samuilova 15,29; 2.Timoteju 2,13; Jevrejima 6,18; Jakov 1,13.17). On može svojom voljom učiniti šta god odluči, a može čak i više od toga (Postanje 18,14; Jeremija 32,27; Zaharija 8,6; Matej 3,9; 26,53).